Скупо превођење

"Можда би било недемократски захтевати од чланова Европског парламента да говоре стране језике, али би свакако донело знатну уштеду на трошковима превођења", сматра Александар Стаб, фински посланик, о чијем ће се извештају гласати идуће недеље у Стразбуру. Како преноси "ЕУ обзервер", Стаб у њему оштро критикује Европску унију због превеликих трошкова за превођење, насталих због лошег планирања у заједничким службама.

Јасно је да коришћење 21 званичног језика у институцијама ЕУ кошта, и "ако је то цех који треба да платимо да бисмо се добро разумели, онда ћемо га плаћати", каже Стаб, али додаје да око 16 одсто тих трошкова отпада на услуге које су наручене, а онда отказане у последњем тренутку. А износ од око 26 милиона евра само у једној години (2003) није занемарљив, чак и ако се узме у обзир да укупна цена превођења чини мање од један одсто буџета ЕУ.

За преводилачке услуге се највише плаћа у "најдемократскијој европској институцији", Европском парламенту: у просеку око 1.500 евра дневно по човеку, или за 30 одсто више него у осталим институцијама ЕУ. Европска комисија, рецимо, за ово троши 1.000 евра на дан.

Стаб, извештач из буџетске комисије Европског парламента, наводи да је неким колегама јасно указао колико кошта њихова "опуштеност" у понашању: "ако, рецимо, посланик из Пољске затражи преводиоца за целодневно заседање, то ће коштати 1.500 евра, а уколико се не појави на састанку, то је бачен новац пореских обвезника!"

Прва верзија извештаја, у којем је Стаб предложио да се сачини нека врста "језичког профила" посланика који не би морао да баш на сваки састанак води преводиоца, наљутила је опозицију и одбачена је као "превише радикална". Једна од замерки је да би таква пракса довела до "рангирања језика", у којем би енглески најбоље прошао, јер га говори највећи број људи.

Штедљиви Финац признаје да за 99 одсто људи у Европском парламенту језик није првенствено средство комуникације, већ одлика културне различитости, али сматра да је то погрешно. Пре свега, наводи Стаб, ми настављамо да припадамо свом народу и кад говоримо у Европском парламенту, а свака парламентарна дебата биће јаснија и живља уколико се води на језику који разуме већина људи. Да и не помињемо да би, у случају да се састанци воде на три уместо на двадесетак језика, трошкови превођења били смањени са 118.000 евра на 8.900 евра на дан.

Велика уштеда би била и спајање преводилачких служби Европске комисије и Европског парламента, али Стабов предлог ни ту није наишао на подршку, ни у једној, ни у другој институцији.

Европска унија ће, изгледа, и надаље остати "кула вавилонска", у којој ће се ускоро говорити још два нова језика (румунски и бугарски), а кад дође ред и на садашње кандидате и претенденте да постану чланице Уније – још и турски, албански, македонски, хрватски, српски, бошњачки и црногорски... Уколико, у међувремену, не буде одлучено да се четири потоња посматрају као једна целина, бар кад је у питању превођење.