Бол, страх, мир и сумња

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, септембра – Комшија обожава кредитне картице и политички "незгодне" књиге. Те две љубави већ дуже време држи одвојено, као да би при додиру могле да изазову експлозију.

Дисидентску литературу, каже, купује само готовином. Картицу не користи у тим набавкама јер се боји да би помоћу ње био регистрован као "сумњиво лице". И до њега су допрле верзије да служба безбедности евидентира промет "неподобних списа" слутећи да ће тако открити и особе спремне да науде народу и држави.

Његов лични опрез реакција је на системске мере безбедности пооштрене после терористичких атентата путничким авионима, који су 11. септембра 2001. у Њујорку, Вашингтону и на пољу Пенсилваније однели око три хиљаде живота. Сутра се обележава пета годишњица те трагедије која је дубоко потресла америчко национално биће, а потом, на разне начине, и цео свет.

Узбуркана осећања

Подсећања узбуркавају осећања. Мира и спокоја је, чини се, понајмање. Превладавају бол за изгубљенима, страх од репризе удара и сумње у званичне верзије драме…

Две трећине Њујорчана још стрепи да ће њихов град поново бити изложен јаком удару – показује најновија анкета "Њујорк тајмса" и телевизије Си-Би-Ес. Чак 72 одсто испитаника сматра да врховна власт не чини довољно да их заштити од будућих напада какве слути 60 процената анкетираних који кажу да не би волели да раде на високим спратовима зграде која се гради на месту где су за земљом сравњене "куле близнакиње"…

Несигурност се одржава и због накнадних откривања непоузданости званичних података. Управо је обелодањено да је ваздух око разореног Светског трговинског центра био опаснији по здравље него што се од онда досад тврдило.

Неки слуте да ће управо петогодишњицу 11. септембра терористи искористити за нове ударе отетим путничким авионима. Водитељ Си-Ен-Ена је стога позвао у студио министра домовинске безбедности Мајкла Чертофа и упитао га да ли би могао да препоручи грађанима да сутра спокојно путују авионима. "Свакако", гласио је одговор.

Многи, међутим, више не верују властима на реч. Чак 36 одсто Американаца слути да је америчка влада на неки начин одговорна за трагедију од пре пет година – резултат је анкете Универзитета Охајо. У том истраживању испитаници су изразили сумњу и у узроке рушења: 60 процената је рекло да су њујоршке куле срушене подметнутим експлозивом, а 12 одсто верује да је у Пентагон ударила ракета а не авион.

Теорија завере

Слично сматрају и истраживачи алтернативне комуникационе мреже "Покрет за истину о 11. септембру". Академско крило тог покрета предводи презвитеријански свештеник и филозоф Дејвид Реј Грифин. Изазвао је узбуђење књигом "Нови Перл Харбор: узнемиравајућа питања о Бушовој администрацији и 11. септембру", која је продата у 100.000 примерака иако никад није приказана ни у једном великом овдашњем листу.  

Грифин тврди да је Светски трговински центар "срушен изнутра" у акцији "домаћих терориста". "Добробит наше државе, а можда чак и опстанак наше цивилизације зависи од прихватања истине о 11. септембру" – узвикнуо је на једном предавању, како преноси "Вашингтон пост".

Теорију завере подржавају и Грифину блиски стручњаци за физику и грађевинарство. Кажу да су израчунали да су се њујоршке "близнакиње" суновратиле "контролисаном експлозијом". Неки из тог круга оспоривача званичних верзија причају и да је удар авиона у куле био само – привид, да летилица уопште није било. Сви они, при том, сумњиче владу – да је учествовала у том неделу или да бар није хтела да га спречи, све у циљу да оствари своје глобалне планове као што су војни напади на Авганистан и Ирак.

Духове је узмувала и нова серија на телевизији Еј-Би-Си о 11. септембру. У њој се, уз остало, оптужује претходна администрација Била Клинтона да је пропустила да неутралише Осаму бин Ладена. Међу прозванима су се нашли некадашњи високи функционери Сенди Бергер и Мадлен Олбрајт па су затражили – да се серија коригује или обустави.

Део кампање

Детаљи трагедије преиспитују се и као део кампања за новембарске парламентарне изборе. Обе главне партије, владајућа Републиканска и опозициона Демократска, обасипају бираче обећањима да само једна од њих може да им гарантује безбедност.

Хроничари упозоравају да су у трци за већом безбедношћу прилично занемарене грађанске слободе. Као најновији пример таквог вредносног обрта у приоритетима наводе откриће да је Министарство образовања достављало стотине студентских захтева за кредите – Федералном истражном бироу за његове потребе.

Једна од главних карактеристика живота Американаца после 11. септембра остаје, кажу аналитичари, разапетост између безбедности и слободе. Слично као између комшијиних обожавања кредитних картица и "шкакљиве" публицистике.