Србија разговара: несташица млека

После десет година прављења бољег друштва у Србији, само ранораниоци могу да купе млеко. Несташица белог напитка у једној пољопривредној земљи тражи одговоре на питања ко је за то крив, шта је узрок, које су мањкавости аграрне политике и слично.

О томе говоре директор „Имлека” и „Салфорда” Слободан Петровић и секретар Одбора за аграр у ПКС Милан Простран.

Политика: Да ли су „Салфорд” и министар Саша Драгин закопали ратне секире и да ли ће после вашег договора бити више млека у радњама?

Петровић: Да влада није променила политику, имали бисмо дуго несташице. После обећања министра да ће повећати субвенције и расподелити их свима, очекујем да ће се ситуација стабилизовати.

Простран: За мене је договор између „Имлека” и министра Драгина џентлменски и један је од начина да се привремено спусте тензије, а трајно без озбиљног модела српског млекарства проблем се неће решити и увек ће бити прозивања. Ако држава врши притисак да млекара у тржишним условима промени структуру прераде и повећа конзумно млеко, онда мора да уради компензацију дохотка млекари.

Петровић: Најлепше што је у овој грани могло да се деси Србији то је „Салфорд”. Инвестирали смо преко 50 милиона евра да бисмо од малих газдинстава направили велике индустријске произвођаче који једино могу да одговоре на високе стандарде у ЕУ. Због ове ситуације, противно својим интересима, повећали смо производњу пастеризованог млека за 15 одсто у односу на претходну годину. То се не осећа на тржишту јер у овом сегменту имамо мање од 20 одсто тржишта. Конкуренти немају довољно млека па се наше повећање није могло осетити на тржишту.

Политика: У „Максију” у центру Београда кажу да од вас добијају десет пута мање количине млека него раније.

Петровић: Ми морамо да испоручимо одређену количину на одређена места. Према великим трговинама имамо уговор и плаћамо пенале ако не испоручимо уговорено. Ми плаћамо за млеко убедљиво највећу цену у Србији.

Политика: Има млекара које плаћају више од вас, 30 динара и више.

Петровић: Гарантујем да просечну цену ми плаћамо највећу. Мале млекаре су плаћале 14,15 динара за литар и зато мали произвођачи нису могли да опстану. Те млекаре данас на другим тржиштима отимају произвођаче и плате га 32 динара. Својим фармерима и даље плаћају сада 20–21 динар. Њихова просечна цена је 22–23, наша просечна је 26 динара јер плаћамо квалитет.

Политика: Произвођачи вас оптужују да сада кад имате мање млека и ви купујете млеко из канте.

Петровић: То није тачно. Ми узимамо само млеко из лактофриза, са уговором. Причају људи, тако причају и да Горан Љубичић ради код нас.

Политика: Да ли је за ваш рачун погасио пет млекара?

Петровић: Ми нисмо тада имали никакав контакт с њим. У Србији има преко 200 млекара, и да смо хтели да их погасимо, то је неизводљиво. И зашто бисмо то радили? Од пет млекара које је Љубичић купио, две су биле затворене. Како их је онда купио да би их затворио?

Политика: Ипак је радио у „Салфорду” као директор за Босну?

Петровић: Он је за нас радио крајем 2007. и почетком 2008. године зато што су га колеге из Лондона знале јер је радио за „Кока-колу”. Сматрали су да је његов концепт у млекарству био сличан нашем. Он се показао некомпетентним и крао нас је и отпустили смо га. То је истина.

Политика: И ПКБ је незадовољан откупном ценом, па му сада Београд помаже да пласира млеко у Панчевачкој млекари?

Петровић: Њима дајемо највишу цену. Они ће правити само пастер млеко и биће на губитку. То су велике количине и млеко без бренда.

Политика: Има СОС маркета у којима нико неће питати за бренд, већ за цену.

Петровић: С том ценом у СОС маркету ће с тим количинама пропасти и ПКБ. Такав случај је био у Македонији, где је држава помогла, са шведском владом, нову млекару у Скопљу јер је стара престала да ради. Та млекара је почела да диже откупну цену, ушла је у маказе и за годину дана су банкротирали. Направили су губитак од 36 милиона евра. Конкуренција је добродошла, с тим немамо проблема. Млекара у државном власништву не може да функционише. Не мора нама ПКБ да продаје млеко, тржиште се отвара, ми ћемо га увозити.

Простран: Давно је направљена грешка у дезинтеграцији „Имлека” и ПКБ-а. То је направљено пре „Салфорда”. То је било у многим комбинатима.

Политика: Да ли је несташица млека срамота за Србију, како су оценили и многи званичници ових дана?

Простран: Мени смета називање прехрамбеног сектора за картелима. Није добро да се без судских решења један сектор прозива због нестабилности у снабдевању и утицаја на инфлацију. Проблем несташице млека није лако решити за кратко време. Мени смета што нико ценовни проблем не ставља у контекст глобалних кретања. Свет је почео да се дрма 2008. године, а сада ће поново бити велика светска конференција на тему поскупљења хране. Ценовна турбуленција има везе и са тим што је тражња за храном повећана ван наше земље. Основни разлог је што више од 20 година смањујемо стадо за два одсто просечно годишње. За 20 година је смањен број крава музара за 35.000.

Политика: Они који воде аграрну политику признају смањење стада за десетак одсто, али кажу да је повећана млечност крава.

Простран: Да, увек је иста количина млека. Смањен је број грла, али је повећана млечност.

Политика: Зашто онда нема млека?

Простран: Зато што млекаре због захтева о ветерини, због ХЦЦП стандарда не могу да узимају све млеко како би сутра могли да извозе млеко. Сигурно је несташици допринео и систем недовољног државног давања. Јер, када са четири динара у 2004. години смањите премију на 1,5 динар и када стално мењате систем од висине субвенција до тога коме оне припадају, онда немате мотивисаност произвођача, изазивате несигурност на тржишту. У односу на земље у окружењу, ипак је то симболично.

Политика: Министар каже да даје за генетски потенцијал, инвестиције…

Простран: Слажем се, али 2004. године буџет за млекарство је био 3,1 милијарду динара, а сада је само једна милијарда динара. Ипак је најдиректнија подршка по литру врло битна. У БиХ она је 11,4 динара премија за екстра класу, а 5,2 динара за најнижу класу, у Хрватској је од осам до 14 динара.

Политика: И актуелни министар и они пре њега говорили су да неће да дају велику премију, јер за тај износ млекара смањује откупну цену.

Простран: Не прихватам да је премија део цене, она треба да буде подстицај за развој и волео бих да г. Петровић каже да ли су они умањивали цену за износ премије.

Петровић: Никада то нисмо радили. „Салфорд” је прошле године плаћао једну од највиших цена у Европи. Ми смо плаћали 28 евроценти и тада је цена била 26 динара. Код нас је курс пао и ми смо подигли цену на 28 евроценти. Све земље подржавају пољопривреду и ако наша држава то не ради довољно, ствара се дисбаланс. Уколико Европа укине подршку, онда ни наша земља то не треба да ради.

Политика: А шта је с фармерима који су због захтева за модернизацију морали да узму кредите па сад имају рату кредита од 3.000 евра месечно, а цена млека им је смањена?

Петровић: Цена није смањена. Наниже су ишла укупна њихова примања, субвенције. Проблем је што ми у трговинама не можемо да имамо европску цену.

Политика: С обзиром на то да ви стално смањујете број добављача и смањили сте их са преко 40.000 на 9.000…

Петровић: Сада већ испод 8.000.

Политика: Да ли су ваша и државна аграрна политика која жели премију да да малим произвођачима и тако их задржи на селу заправо две упоредне пруге које се не укрштају?

Петровић: Наша политика није била да узмемо или не узмемо млеко од некога зато што је мали или велики, већ смо поставили стандарде. Пошто мали не може да испуни стандарде, он је сам отпадао. Мали може да опстане да производи бели сир који је овде популаран за пијацу. Ми морамо да имамо индустријске произвођаче да бисмо могли да се изборимо с конкуренцијом светских брендова. У Европи не постоје мали произвођачи.

Простран: Млекарство је изузетно осетљив сектор и биће осетљив, јер од 2015. у ЕУ се укидају квоте и биће либерално тржиште млека. Бугарска данас има квоту од 960 милиона литара и то „ужива” 80.000 фармера. И сами Бугари кажу да ће 2015. године опстати само 10.000 произвођача. И ми би то требало да схватимо и морамо имати јасну политику Министарства за даље. Мора се формирати српски фармерски млекарски модел. Још увек је 40 одсто „кантичења ” млека. Ви се морате припремити за тај период. Ако имате мало пара, неком ускраћујете право…

Политика: Па то министарство сада и ради, прави селекцију коме даје премију.

Простран: Нити их правдам нити критикујем, јер им је буџет такав какав јесте и зато вероватно ствара неку циљну групу коју жели да подржи. Мени је све време сметало што некима као правним лицима ускраћује право и обрадовала ме је најава да неће бити прављења разлика. Ипак, у западној Европи нема ниједног фармера ни са хиљаду, ни две ни више крава музара. То су углавном фарме са 30, 50 и 100 крава. Просечна величина фарме у ЕУ је била 18 хектара, па није ни могао њихов фармер да има хиљаду крава. Наша је стварност другачија и ја бих се разочарао када би неко уништио велике.

Политика: Жалили сте се и на друго решење Комисије за заштиту конкуренције о вашем монополу у откупу млека. Какву пресуду очекујете?

Петровић: Ми очекујемо да ће суд поново пресудити у нашу корист. Ми заиста немамо тај проценат за који нас оптужују. „Салфорд” има 30 одсто у откупу млека. По тој методологији на коју се позива Комисија, ми данас већ имамо 80 одсто тржишта у откупу млека јер је узето као меродавно само оно што држава премира. То није једино сирово млеко на тржишту, има фармера који нису у систему премија. Мини-млекаре ће нестати, као и мали произвођачи. Не постоји ниједна држава која има више од три млекаре. У Холандији „Фризланд” и „Кампина” су се спојиле.

Политика: Да ли држава сме да дозволи да се затворе мале млекаре?

Простран: Ако узмемо искуство Бугарске и Румуније, то се десило.

Политика: Да ли баш све што ваља и не ваља из ЕУ треба да прекопирамо?

Петровић: Није то да ми нешто хоћемо или нећемо…

Простран: Оног дана кад уђемо у ЕУ мораћемо да затворимо све што није у систему мониторинга. С обзиром да скоро нећемо постати чланови ЕУ морамо имати јасну концепцију који је то наш модел.

Јована Рабреновић