Европски тренутак истине

Европска унија је пред тренутком истине, нагласио је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо прошле седмице у првом обраћању нацији у Европском парламенту у Стразбуру, уз млак аплауз око 600 присутних посланика.

„Европа је током прошле године издржала један од највећих економских и финансијских испита у историји… Издржали смо кризу, али посао није завршен, привредни опоравак је спор и неравномеран, незапосленост макар не расте…” уврстио је г. Барозо у једногодишње успехе бриселске фамилије.

Ипак, „излазак из економске кризе” који се види с врха пирамиде бриселске политичке елите, замагљен је у народној бази региона пола милијарде становника који „све више губи значај на глобалној сцени”, оценио је недавно ММФ.

Регион најниже стопе привредног раста на свету (један посто у 2010. и 1,3 у 2011), по процени ММФ-а, с приспећем дугова на наплату у висини од 1.700 милијарди долара од сада до краја следеће године, армијом 15,6 милиона незапослених (више од становништва Грчке и Ирске заједно), „аусвајсима за будуће азиланте”(Аустрија), новим рампама за стране студентима (Велика Британија), растућом ксенофобијом према сиромашним имигрантима, ЕУ и сопственим староседеоцима све мање личи на обећану земљу.

Мање од половине становника ЕУ (49 одсто) верује данас да је чланство у тој заједници добра ствар за њихову матичну земљу, открило је мајско истраживање Еуростата објављено крајем августа у Бриселу. Рекордна незапосленост у ЕУ (просечно 10 одсто, у Немачкој око шест, у Шпанији 20,3 одсто), „генерална економска ситуација” и драстични пад поверења у „институције Блока” – главни су разлози које Европљани наводе за највећи пад популарности „Клуба 27” међу становништвом у последњих седам година.

Суочен са овом поражавајућом статистикама о расположењу „приземне Европе”, председник Европске комисије Мануел Барозо оптужио је почетком септембра континенталне престонице да нису довољно предузеле да убеде народ у значај и ефикасност „Блока 27”.

Барозов претходник на челу Европске комисије Романо Проди, у недавном интервјуу аустријском „Ди пресе”, види други узрок осипања популарности ЕУ код староседелаца. „Бриселска фамилија је показала упадљиво одсуство европског духа и међусобне солидарности, највидљивије у тзв. грчком случају. Грчка јесте варала. Али, можете да варате само ако вам то неко дозволи…”, проценио је Проди.

Огромна већина Европљана, суочена с невидљивим животним баријерама које постоје унутар ЕУ, 20 година од пада Берлинског зида, не мари много за политичко-социолошке анализе бивше и садашње бриселске елите. Већини Европљана ЕУ је синоним за евро и путовање без пасоша, само 19 одсто види у „Блоку 27” бастион демократије, открива Еуростат.

Несигурни за радно место (48 одсто становништва ЕУ у случају отказа помишља на печалбу, 17 одсто сигурно жели живот изван бриселске фамилије), разапети у распону минималних месечних плата између 92 евра у Бугарској и 1.850 евра у Данској (2007. пре кризе), домаћи живаљ „Блока 27” инстинктивно не упражњава оснивачки постулат на који је Брисел тако поносан – принцип „слободе кретања и запошљавања диљем Европске уније”.

Наиме, тек 2,8 одсто држављана ЕУ данас живи изван своје домовине а унутар „Блока 27”. Зашто Европљани – кад им је на папиру већ одобрено – тако ретко испробавају нови живот у неком другом крају ЕУ?

И шта тек о прокламованој слободи кретања и запошљавања треба да мисли 12 милиона Рома, држављана ЕУ, након недавне одлуке Француске да почне протеривање Рома на „национално-безбедњачкој” основи и, вишедневног оклевања институција „Блока 27” да јавно критикују „расистичку политику” званичног Париза?

Да ли је Европска тврђава – омеђена видљивим Шенгеном према спољном свету и „невидљивим „баријерама које њене држављане тако чврсто држе на родном тлу – у ствари чардак ни на небу ни на земљи, разапет између врха пирамиде ЕУ и шаролике базе у којој су дођоши (имигранти, азиланти...) све бројнији?

Остатак света, од кандидата за чланство до трговинских, политичких и војних ривала ЕУ, пажљиво уочава раст незадовољства у бази али и врху „Блока 27”.

Кинески берачи боровница у централној Шведској огорчени су због ропских услова рада (месечна надница износи око 2.200 америчких долара). Запослени у Француској гневни су на помисао да иду у пензију већ са 62 године. Словачка одбија да учествује у новој транши помоћи Грчкој. Фламанци и Валонци у Белгији све су даље од сагласности о будућности Белгије. Немачка канцеларка Ангела Меркел упозорава да спасилачки финансијски фонд еврозоне неће трајати довека. Велика Британија најављује драконски филтер за имигранте уз крилатицу „Само најбистрији биће добродошли”...

Господин Барозо је у једноме сигурно у праву: за ЕУ јесте наступио тренутак истине, на домаћем али и међународном терену. Два важна испита већ су заказана, оба у новембру: један на евро-афричком самиту у Либији, поводом незаустављиве плиме имиграната, други на самиту Г20 у Јужној Кореји. ММФ и САД, наиме, инсистирају да Европа мора да уступи део фотеља у управном одбору Бретон Вуд институције.

„Пливамо сви заједно или се давимо свако понаособ”, поручује Мануел Барозо Европи.

„Пливање” ће тек бити неизвесно. Главнина препродатих хипотекарних кредита на глобалном финансијском тржишту пре 2007. године, стиже на наплату између 2011. и 2015. године: лавовски део тих задуживања преузеле су у неким лакомисленијим временима европске банке.

Шаролики регион пола милијарде људи тек ће имати прилике да каже шта мисли о заједничкој будућности у европској тврђави.

Тања Вујић