Испод Хипократовог платана

 Специјално за „Политику“

Кос, септембра – Аутобус пун странаца покупљених по околним хотелима с напором се локалним путем пробија до Коса, главног града истоименог грчког острва, смештеногдубоко у Егеју. Не смета им што је у септембру врућина и што се стоји. Важнија од свега је екскурзија по старој тврђави, замку витезова св.Јована саграђеног 1381. године,могућност да се уживо види Хипократов платан под којим је, према легенди, држао предавања из медицине…

У целом друштвунервозан је само кондуктер коме је доста овогодишње навале страних туриста на острво Кос које је,уз Родос, овог лета најпосећенија дестинација у Грчкој.

Кад аутобус стаде у центру, сви странци похрлише према луци до које се стиже кроз стари део града који су кроз векове „посећивали“катастрофални земљотреси,али и разни освајачи који су оставили и своја обележја. Ту се срећу антички споменици из 3. и 4. века п.н.е., фигура богиње здравља Игије са змијом у руци, остаци римске културе,џамија и хамами које су оставили Турци који су острво освојили у 15. веку и ту остали до 1912. Ту су и трагови италијанске архитектуре јер су и они били владари до 1943. када је Кос пао у руке Немаца, затим, после британског ослобађања, коначно био припојен Грчкој тек 1947.

Највећа поворка туриста креће према замку и мостићем до Трга платана и највеће атракције, дрвета које је,наводно, засадио отац медицине Хипократ који је живео пре 2.400 година. У сенци овог платана,чије је стабло данас пречника 10метара и сматра се највећим дрветом у Европи, Хипократ је,тако је забележено у историји овог града, држао лекције из медицине и својим ученицима приповедао о многим болестима, њиховом лечењу, учио их да ова вештина не сме имати везе с магијом и мистиком, да је природа најбоља лекарова помоћница и да у свему што раде лекари мора да постоји висока професионална етика.

Испод овог платана,које више нема добар део средишњег дела стабла,влада нека чудна атмосфера, тишина.Ограђено је и подупрто металном конструкцијом јер су гране,које још расту,листају и пружају дебелу хладовину, претешке за оронуло стабло под које су,вековима после оних који су под њим слушали Хипократа,многи долазили да загрле верујући да ће им оно вратити снагу и животне сокове.

(/slika2)Према месној традицији, прве недеље септембра жене са острва до изласка сунца иду на море носећи два грозда, везу белог лука, маслинову гранчицу и лист са Хипократовог платана и стављају их у воду да их„окупа 40таласа“. Затим долазе до платана и грле га али сада, с обзиром на то да је ограђен и неприступачан, само око њега направе круг.

Око њега се осећа некаква магична атмосфера проткана тишином и дозом страхопоштовања као да је Хипократ још ту и с прекором гледа посетиоце, јасно препознајући лекаре. Туристи из целог света фотографишу његов платан из свих углова, у оближњој продавници сувенира купују статуете Хипократа и текст чувене Хипократове заклетве преведен на све језике.

Бојажљиво се код околних продаваца распитују да ли је само легенда или истина да су ту учили они који су касније били лекари чувених људи: Критодим, познати хирург и лични лекар Александра Македонског,Праксагор,најбољи анатом 4.века п.н.е.,затим Дексип,кога су знали и ван граница античке Грчке... Традиција медицинске школе с Коса продужавала се још много деценија и векова, из ње је потекао и Ксенофон,лични лекар императора Тиберија Клаудија, Калип,који је спасао од болештина грађане Крита и за то био награђен златним венцем.

До појаве Хипократа у целој Грчкој болесни су се обраћали богу медицине Асклепију и приносили му жртве. Хипократовомпојавом и отварањем прве школе медицине,лечење је добило нову димензију, научну и методолошку основу. У 5.веку п.н.е.,када је Аину захватила страшна епидемија колере,Хипократ је на позив Перикла отишао у заражени град илечио болесне. Атину је спасао од катастрофе и у знак захвалностиАтињани су га наградили златним венцем и прогласили пуноправним грађанином Атине.

Хипократа памте као скромног човека који за своје лекарско умеће није примао новац.Само два пута је одбио да лечи и то онда када су од њега помоћ тражили непријатељи Грчке,Илири и касније Персијанци који су му узвелику награду предложили да медицину предаје на њиховој територији.

Хипократ је, наводно, доживео дубоку старост и умро је у 104, а према неким списима чак у 109.години.Написао је много радова,али нису сви сачувани.Многе болести и методи лечења наведене у „КорпусуХипократикуму“,вековима су представљали најважнији извор медицинског знања.

Јер, све остало је, нарочито заклетва коју је не случајно смислио за оне којима медицина треба да буде порфесија, давно је доведено у питање. Чини се да је око његовог платана данас све више пацијената, а све мање лекара.

Јасмина Павловић-Стаменић