Пасивна држава

Да су општине Апатин, Вршац, Аранђеловац, град Ниш и друга места у којима су продате акције атрактивних фирми, попут Пиваре, "Хемофарма", "Књаза Милоша" или ДИН-а, благовремено емитовале муниципалне обвезнице, чијом продајом би финансирале профитабилне локалне развојне пројекте, многи новопечени богаташи, негдашњи акционари, паре би радије уложили у те хартије, него у станове, аутомобиле, или белу технику.

Слично би се десило и да је држава на берзански пазар изнела део постојећег или новоемитовани акцијски капитал садашњих јавних предузећа, како би продајом тих акција, без скупог задуживања код банака или иностраних поверилаца, финансирала реструктурисање и развој НИС-а, ЕПС-а или "Телекома", не угрожавајући, при том, свој већински посед у тим фирмама.

Избегавање берзе

Међутим, како је у интервјуу за наш лист истакла директор Београдске берзе Гордана Достанић, која је недавно реизабрана на ту функцију у наредне четири године – стратегија развоја домаћег тржишта капитала је и 17 година након доношења Закона о његовој обнови, децембра 1989. године, недовољно јасна, а берза је препуштена сама себи.

Уместо да држава, као што су то учиниле друге земље у транзицији, створи све неопходне предуслове за развој тог тржишта, на којем се омогућава прикупљање најјевтинијих средстава продајом различитих вредносних папира (од приватних, какве су акције, до разних врста државних обвезница и других хартија), код нас се на берзи искључиво тргује, и то, по сили закона, акцијама из приватизације.

Трговање се своди на куповину фирми, или на власничку консолидацију, упозорава Достанић, уз опаску да ни једна од фирми чије се акције промећу досад није показала интерес за листирање, односно за излазак на званично берзанско тржиште, јер се још не схватају предности котације акција, односно обелодањивања свих релевантних података за потенцијалне инвеститоре.

Уместо тога, код нас се купцима акција углавном нуде на увид застарели подаци из проспекта, док до актуелних података о пословању, новим аранжманима или кадровским променама заинтересовани инвеститори долазе на неформалне начине, упозорава Достанић.

Избегавањем да потпише проспект, менаџмент великог броја фирми је та предузећа онемогућио да тржишно верификује вредност емитованих акција, па акционарима остаје сумња да ли су фирме, које су у међувремену преузете, плаћене по реалној цени.

Уз то, фирме које су биле на српској берзи, након преузимања напуштају домаће и, под окриљем нових газда, селе се на страна тржишта капитала, на којима њихови нови власници очигледно имају интерес да промећу акције.

То је случај и са "Штадом", која омогућава грађанима Немачке и другим заинтересованим да улажу у њене акције, а тиме и у акције "Хемофарма", док је инвеститорима у Србији то фактички онемогућено – повлачењем вршачке компаније са Београдске берзе, указује Достанић.

Све фирме које су својим капиталом ушле у српску привреду налазе се на берзама у свету, што значи да не беже од јавне провере своје вредности, указује наша саговорница.

На тим тржиштима оне прикупљају и средства за развој емитовањем и продајом нових серија акција, не плашећи се разуђене власничке структуре и уласка нових акционара у свој посед.

Слаб асортиман

Недовољна заинтересованост државе за развој домаћег тржишта капитала и незаинтересованост акционарских предузећа да искористе предности које им берза нуди за последицу има веома слаб асортиман хартија којима се тргује, као и ниску ликвидност, што одвраћа озбиљне улагаче.

Отуда и најновија оцена Светске банке и Међународне финансијске корпорације о осетно побољшаним условима за улагање у Србију тешко да ће за последицу имати веће присуство странаца на берзи, прогнозира Достанић.

Држава би могла да наше тржиште капитала учини атрактивнијим уколико би понудила широку палету дугорочних хартија – од муниципалних обвезница локалних заједница, обвезница јавних предузећа или за попуну буџета, до робних записа и новоемитованих акција великих компанија у вредности 10 до 20 одсто њиховог укупног капитала.

Такви папири би били атрактивни и домаћим и страним инвестиционим фондовима који типују на профит, а не на власничке уделе ради управљања фирмама, наглашава директор Берзе, уз подсећање да се то већ увелико дешава на тржиштима капитала и мањим од српског.

Примера ради, у Црној Гори и у Републици Српској се увелико тргује акцијама рудника, електрана, "Телекома", Луке Бар и слично, а да се при том држава није одрекла свог већинског удела.

Уколико држава не учини тај заокрет према домаћем тржишту капитала, може се очекивати велики одлив средстава из Србије, јер домаћи приватни пензиони и инвестициони фондови неће имати у шта да улажу и мораће, за рачун својих акционара, да траже атрактивну робу на страним тржиштима, упозорава наша саговорница.

Уз то, држава би продајом акција садашњих јавних предузећа на берзи утврдила њихову тржишну вредност, која би могла да послужи као оријентир приликом евентуалне будуће продаје стратешким партнерима.

-------------------------------------------------

Муниципалне обвезнице за београдски метро

Емисијом и продајом муниципалних обвезница Београд би могао делимично да финансира изградњу моста преко Дунава, обилазнице, гасовода или метроа, што би купцима омогућило стабилан годишњи принос из градског буџета, уз очување главнице.

Међутим, досад су се за могућности таквог финансирања локалних потреба у берзи интересовали само представници Ниша и Крушевца.

----------------------------------

Необјашњива журба акционара "Новости"

Коментаришући интересовање јавности за то ко је купио Компанију "Новости", наша саговорница сматра да је то мање важно од онога зашто су акционари пожурили с продајом својих акција већ првог дана.

Да ли то значи да не верују у будућност Компаније, кад су пристали да акције одмах продају по цени која је утврђена у премијерној трговини, односно да ли пристанак купаца да плате цену која се искристалисала тог првог дана значи да су, можда, били спремни и да више одреше кесу да је потрајало.

Иначе, нигде у свету не постоји обавеза правих власника да се легитимишу најширој јавности, већ је то слободна воља инвеститора.