Садам није веровао Ал каиди

Бивши ирачки председник Садам Хусеин није одржавао везе са терористима Ал каиде, понајмање је веровао Бин Ладену и људима из његовог окружења. Текст, који би могао да се третира као делимична рехабилитација ирачког диктатора, не потиче из пера неког од његових симпатизера, већ је резиме извештаја Одбора за контролу рада обавештајних служби у Сенату САД, који су, у суботу, дословно  пренели утицајни светски медији и агенције.

У образложењу одбора истакнута је чињеница да је у обавештајним извештајима из Ирака указивано на подозрење Садама Хусеина према Ал каиди: "Сматрао их је, као, уосталом, све друге радикалне исламисте, прворазредном опасношћу по опстанак свог режима... Одбијао је све захтеве Ал каиде за материјалном, као и за логистичком помоћи."  

Одбор сената САД оспорио је у поменутом извештају и другу међу оптужбама које су утицале на одлуку о инвазији на Ирак: "Тврдња да је Садам, у најмању руку, подржавао озлоглашеног терористу Абу Мусаба ал Заркавија, ако није и сарађивао са њим, такође је нетачна. Из извештаја који су америчкој администрацији били на располагању проистиче да је Садам у неколико наврата безуспешно покушавао да ухапси Заркавија, и то у раздобљу између маја и новембра 2002. године."

Заменик председавајућег Одбора за контролу рада обавештајних служби у Сенату САД, демократа Џон Рокфелер пребацио је америчкој администрацији да није правилно протумачила обавештајне садржаје који су јој стајали на располагању, не би ли тако оправдала одлуку да нападне Ирак: "Док је одређеним детаљима давана предност, други су приказивани у горем светлу, док су трећи једноставно прећутани."

У резимеу извештаја, најзад, указано је, буквално, на "обавештајну збрку" између веродостојних информација и оних које то нису биле, а које су се односиле на евентуално постојање оружја, односно оружаних система намењених масовном уништењу. Сенатори су констатовали да ирачко руководство није развијало такозване активне атомске програме, нити да је поседовало мобилне лабораторије за производњу биолошког и хемијског оружја, а да се једина оправдана критика недозвољене праксе наоружања односила на ирачке балистичке ракете, које су прекорачивале лимитирани домет.