Ал каида на Балкану

Ал каида користи сваку прилику за промоцију својих циљева како би придобила нове присталице, прикупила новац или покушала да увери широку јавност у своју снагу, рекао је јуче стручњак за тероризам Дарко Трифуновић. "Нова порука Ал каиде, у којој се помињу Косово и Босна, али и Авганистан и Чеченија, може се поредити са недавним потезима Хезболаха у Либану, који је након пораза од Израела прогласио величанствену победу", рекао је Трифуновић, који је заменик директора београдског Центра за безбедност и истраживање тероризма. "Уколико џихад сада није обавеза муслимана, када ће бити? Уколико смо равнодушни према понижењима, зуби непријатеља забошће се од Јерусалима до Меке и сви ће зажалити, али тада жаљење неће бити од користи", наводи се у говору Ваила ал-Шехрија, једног од починилаца напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001, који је недавно емитовала арапска телевизија Ал-џазира.

Говорећи о страдањима муслимана широм света и потреби да се та страдања освете, Ал-Шехри је експлицитно навео Босну и Херцеговину, Косово и Метохију, Авганистан и Чеченију.

Трифуновић је рекао да је међународна терористичка мрежа Ал каида већ дуже време присутна на Космету и уопште Балкану.

Све је почело деведесетих, када се око 3.000 исламских ратника борило у редовима Армије БиХ и Ослободилачке војске Косова.

Ал-Шехријева порука је у складу са одавно прокламованим планом једног од лидера Ал каиде, Ајмана ал Завахирија, названом 2020, у којем се Балкан описује као једна од кључних тачака за продор ислама ка западној Европи.

Тај план, до кога су пре неколико година дошле западне обавештајне службе, уз Балкан, као кључне тачке продора радикалног ислама помиње и Чеченију, те зону између Аргентине, Парагваја и Бразила у Јужној Америци.

Говорећи о улози Балкана, Трифуновић је навео изјаву Али Ахмета али Хамада, некадашњег припадника јединице "Ал мужахид" из састава Армије БиХ.

Исламски ратници су у Босну дошли како би створили базу за продор на запад, тачније Италију и Шпанију, казао је Али Хамад, који се сада налази у зеничком затвору.

Бахреинац Али Хамад је осуђен на 12 година затвора због постављања аутомобила бомбе у Мостару 1996, када је повређено стотинак људи, уништено 90 аутомобила и двадесетак околних зграда.

Балкан, укључујући Космет, западну Македонију, БиХ, Албанију и Санџак, последњих година помињани су као могуће базе за обуку и регрутацију нових терориста.

Власти у БиХ су почетком године, после великог притиска Сједињених Америчких Држава, почеле акцију одузимања држављанстава некадашњим исламским борцима.

До сада је одузето око 150 пасоша, укључујући и тројицу наводних блиских сарадника вође Ал каиде, Саудијца Осаме бин Ладена, те деветорицу са листе најтраженијих терориста, коју је начинила египатска влада.

Истовремено, у Босни је крајем августа почело суђење тројици младића, Мирсаду Бекташевићу, Чесуру Абдулкадиру и Бајри Икановићу, који су оптужени да су припремали самоубилачке нападе на амбасаде западних земаља у Сарајеву.

Код њих је пронађено 20 килограма експлозива, маске, самоубилачки прслуци, те опроштајне поруке уобичајене за бомбаше–самоубице.

У истрази је Бекташевић идентификован као "Максимус", односно особа која је одржавала Интернет стране за једног од најпознатији лидера Ал каиде Абу Мусаба ал Заркавија, кога се америчке снаге пре неколико месеци убиле у Ираку.

У склопу исте истраге, у Канади, САД, Великој Британији, Шведској и Данској ухапшено је 40-ак припадника наводне мреже терориста, који су међусобно комуницирали путем Интернета.

Власти у БиХ последњих месеци "прате кретање" око 350 особа за које постоји сумња да одржавају везе са групама радикалних исламиста.

На Космету је, претходних година, покренуто више истрага због наводног деловања сличних група, али без озбиљнијих резултата.

Западне обавештајне службе оцениле су да радикални исламисти од 1991. покушавају да успоставе своје мреже широм Балкана, али да су таква настојања до сада имала само "ограничен успех".  (Танјуг)