Тешко време за Лушкова

Московски градоначелник Јуриј Лушков поново је на мети политичких опонената. Наравно, није му први пут, он је стари борац, али некако се чини да ће обрачун који овог пута предстоји за првог човека руске престонице бити далеко тежи од претходних. Јер, улог је већи него икада до сада, и мери се изузетном политичком моћи и милијардама долара. А и сама „мета“ напада је начета годинама.
Фитиљ је потпаљен током викенда, када је на федералним телевизијским каналима приказано више прилога у којима је Лушков у главној улози као – негативац. Основне теме прича биле су: корупција која царује међу московским чиновницима, непотизам који је омогућио Лушковљевој супрузи Јелени Батурини да постане једна од најбогатијих жена света, изградња аутопута кроз шуму Химки и могуће еколошке последице, рушење старих приватних кућа зарад изградње нових солитера… 
Све је почело од филма (у слободном преводу) „У питању је капа“, (Лушков се у јавности увек појављује са кожним качкетом на глави), емитованог у петак на телевизији НТВ. Интересантно је да су уредници и новинари поменуте телевизије „налог“ за прављење филма добили у среду, тако да су до петка скрпили то што су имали. Ипак, сасвим довољно да се прича даље развија. Потоњи прилози су били равномерно распоређени по различитим телевизијама, премештани су са једног канала на други, доснимавани, премонтиравани… Укратко, и најповршнијим гледаоцима је одмах било јасно да је реч о озбиљној кампањи, вешто вођеној и са могућим озбиљним последицама по градоначелника. Врхунац је представљало појављивање и једној од емисија новинара Сергеја Доренка, човека који је своје место у аналима руске журналистике обезбедио почетком века као аутор најцрњих политичких манипулација и памфлета.
Ипак, када се мало дубље загребе по „случају Лушкова“, оно што излази на видело далеко је значајније од судбине московског градоначелника. Наиме, све указује на то да су напади на првог човека престонице, у ствари, део много важнијег „сукоба“ који, за сада, тек тиња, а у којем „руке ломе“ администрација Кремља, са једне стране, и најближи сарадници руског премијера Владимира Путина, са друге. И све то на две године од председничких избора (2012) који ће победнику омогућити да највећом земљом на свету, фактички, руководи пуних 12 следећих година!

Прве јасније назнаке да се нешто озбиљно „кува“ стигле су поводом већ поменуте изградње аутопута кроз шуму Химки, једног од најважнијих „пречистача“ ваздуха који удишу Московљани. Посечено дрвеће требало је да уступи место асфалтној траци која ће да се протегне све до „северне престонице“ Санкт Петербурга. Али, дигли су се заштитници природе, опозиционари, обични грађани. Додуше, није их било много, око 2.000, али били су довољно гласни и медијски подржани и – успели су. Руски председник Дмитриј Медведев лично се заложио да се радови обуставе, а за аутопут пронађе нова траса. Лушков се са оваквим решењем није сложио.
Одмах су кренуле приче о томе да се владавини актуелног градоначелника ближи крај. Поједини медији су чак почели да спекулишу да би брачни пар Лушков ускоро могао да потражи уточиште негде изван граница земље, у Великој Британији или Аустрији. Али, испоставило се, проблем је како наћи адекватну замена за „човека са качкетом“. Не само у престоници, него и у владајућој партији Уједињена Русија. Премијер Владимир Путин не крије да пред следеће председничке изборе рачуна управо на Лушкова као изузетно јаку политичку фигуру. Како је недавно писао престонички лист „Московски комсомолец“, постоје политичке снаге које покушавају да Медведева гурну у конфронтацију са Путином и његовим главним сарадницима, у које се свакако убраја и градоначелник.
Као први одговор, Лушков најављује тужбу против телевизија које су се уплеле у кампању против њега и његове супруге. Он тврди да ниједна од изречених оптужби не стоји. Као ни оптужба да му је више стало до пчела (градоначелник је пасионирани пчелар), него до благостања житеља престонице. Уосталом, ако се у центру десетомилионског града на протесту окупи тек 2.000 демонстраната то, по Лушкову, и није показатељ да га грађани више неће. А његов садашњи мандат ионако истиче већ током наредне године.
Судбину првог човека Москве, по свој прилици, одредиће – Владимир Путин. Ако истраје у својој намери да се врати на чело Русије, Лушков ће му бити и те како потребан. Са друге стране, уколико га „пусти низ воду“ – то би могло да се протумачи као премијерова „слабост“. А тешко је веровати да би Путин тако нешто себи икада дозволио.