Нема јевтиног грејања

Највеће трошкове за грејање на почеткупредстојеће грејне сезоне имаће домаћинства која користе уље за ложењеили струју,и то директно у грејним телима или котловима за етажно грејање. Па ће тако, према садашњем ценовнику, за стан од 60 квадрата домаћинства која троше уље за ложење за целу грејну сезону платити 129.000 динара, док ће рачун од 108.000 динара добити сви они који буду трошили струју, потврдили су јуче из Агенције за енергетику Србије.

Уколико су домаћинства прикључена на топлане (у Београду је цена грејања по квадрату 64,4 динара) месечно ће, такође за стан исте квадратуре, плаћати 3.866 динара. Тај трошак за целу годину износи 46.400 динара.

Ако Београдске електране добију сагласност за повећањем цене грејања за око 20 одсто, које је затражено у марту, па одбијено, онда би цена по квадрату била око 77 динара. У Удружењу топлана Србије кажу да би реална цена грејања требало да буде 80 динара по квадрату, јер би се једино на тај начин покрили сви трошкови набавке енергената и ремоната.

Они који само ноћу, када је струја четири пута јевтинија него дању, буду пунили термоакумулационе пећи, месечно ће рачун за стан од 60 квадрата плаћати око 6.083 динара или 36.500 динара за пола године, док траје грејна сезона.

Уколико се, пак, буде ишло на допуњавање две ТА пећи снаге од по три киловата само два сата дневно то ће увећати трошкове грејања за више од 40 одсто. Тако ће рачун за струју за стан исте квадратуре месечно износити око 8.750 динара, што је за пола године 52.500 динара.

Потрошачи гаса ће за стан од 60 квадрата морати за целу грејну сезону да плате 51.000, односно шест месеци по око 8.500 динара. Под условом да цена овог енергента остане на садашњем нивоу од око 36,7 динара по кубику.

Уколико, међутим, „Србијагас” и званично затражи поскупљење гаса за око 20 одсто и добије зелено светло владе – они који се греју на гас морају рачунати с овом корекцијом.

Интересантно је, упоредним посматрањем цена, да су рачуни за гас који слови као енергент будућности, готово идентични рачунима за грејање на струју, односно ТА пећ за догревање и током дана уз скупу струју. Испада да је струја врло јефтина у Србији или је гас за домаће услове прескуп. У том случају се с правом поставља питање који је интерес грађана да са оваком ценом уводе гас у своја домаћинства и колико су реалне прогнозе према којима би Стратегијом енергетике до 2015. године у Србији требало да буде гасификовано око 450.000 домаћинстава.(/slika2)

С друге стране, оваквим (дис)паритетима цена и претпоставком да би највећи део грађана због исплативости управо ове зиме могао да укључи своје ТА пећи, озбиљно се доводи у питање издрживост електроенергетског система.

Најјефтиније грејање имаће домаћинства која користе угаљ, јер ће њихови трошкови зависно од врсте, с урачунатим превозом, бити између 37.000 и 42.000 динара.

Истовремено ће домаћинства која имају пећи на дрва за око 11,8 кубика, колико им је потребно током грејне сезоне да загреју стан од 60 квадрата, морати да издвоје око 55.300 динара, будући да је цена кубика дрва на стовариштима око 4.683 динара.

Јасна Петровић

-------------------------------------------------------

Дрво као енергент се не користи на прави начин

Дрво као енергент се у Србији не користи на прави начин јер се углавном употребљава као класични огрев, оцењено је јуче на конференцији о енергетским потенцијалима шума.
Како је речено, сагоревањем у класичном „шпорету смедеревцу” се искористи тек око 40 одсто енергетског потенцијала дрвета, тако да треба што више производити пелете и брикете.
Пелетe и брикети се извозе, док са друге стране, Србија на увоз разних енергената годишње троши око 1,8 милијарди евра, речено је на скупу.
Министар рударства и енергетике Србије Петар Шкундрић је казао да домаћинства у Србији годишње за грејање потроше око милион кубних метара дрва.
У Србији, према речима министра, има око два милиона хектара под шумама, од чега је око 50 одсто у државном, а 50 одсто у приватном власништву. „То је око 26 одсто укупне површине Србије, што није довољно посебно ако се имају у виду наши суседи, којима је под шумама од 40 до 55 одсто територије”, казао је министар Шкундрић и додао да Србија највише има букве, храста и тополе.
Он је додао да Србија у овом тренутку има око 200 милиона кубних метара шуме. „Процене су да се око 500.000 тона дрвета може прерадити у пелете и то треба подстицати јер ће се на тај начин повећати енергетска ефикасност, заштита животне средине а доћи ће и до отварања нових радних места”, казао је он.
Он је казао да Србија има технологију за прераду дрвета у пелете, али не у оној мери колико за то постоји потенцијал.
Како је саопштено на скупу, Србија „недовољно” (према неким проценама испод један одсто) користи обновљиве изворе енергије а циљ је, према речима министра Шкундрића, да се за две године повећа на два одсто.
Србија има потенцијал да од обновљивих извора енергије користи биомасу 63 одсто, енергију сунца и хидропотенцијала 14 одсто, енергију ветра пет до шест одсто и геотермалну енергију око четири одсто.
Директор Агенције за енергетску ефикасност Бојан Ковачевић је казао да се према неким проценама 25 одсто потреба енергије може надоместити обновљивим изворима.
На скупу је оцењено и да ће обновљиви извори све више морати да се користе, да се Немачка обавезала да до 2050. године користи око 80 одсто енергије из тих извора, као и да у свету има око милијарду људи који немају електричну енергију.
Бета