Сведоку сараднику против Шарића горела штампарија

У просторијама фирме „БМГ–МН штампарије”, у Водоводској улици у београдском насељу Жарково, чији је један од сувласника Небојша Јоксовић (39), из Пљеваља, сведок сарадник у поступку против клана Дарка Шарића, у ноћи између понедељка и уторка избио је пожар чији се узроци још утврђују.

Како је за „Политику” потврдио Иван Барас из Управе за ванредне ситуације МУП-а Србије, реч је о мањем пожару који је ватрогасна екипа угасила користећи једно возило.

„У 3.33 часа пријављен је пожар у Водоводској улици. Наша екипа је на терену утврдила да горе папири и кабл од машине. Нико није повређен”, рекао нам је Барас.

Како сазнајемо, о пожару је обавештен Специјални суд, где 20. септембра треба да почне суђење Дарку Шарићу и групи од 19 оптужених за шверц 2,7 тона кокаина. У том поступку Небојша Јоксовић биће саслушан као сведок сарадник.

Иако поузданих доказа за сада нема, постоји сумња да је пожар у штампарији подметнут ради застрашивања Јоксовића. Он је, као један од водећих чланова клана, ухапшен 27. јануара, у оквиру акције „Балкански ратник”. У јулу је изведен из окружног затвора и пребачен на тајну локацију, пошто је са Специјалним тужилаштвом постигао споразум да постане сведок сарадник. Тада је процењено да човек који је одлучио да проговори против Шарића, мора да буде под највећим могућим безбедносним мерама.

Јоксић је уз Шарића и још 18 особа означен као део наркоклана, а оптужницом подигнутом у априлу на терет му се ставља да је уз Шарића, Горана Соковића, Жељка Вујановића, Бошка Недића, Дејана Ракића и Борислава Туњића продавао дрогу на територији Италије.

Према наводима оптужнице, Шарић је из Србије организовао да се у Италији, у месту Тиренија, изнајми кућа у коју се допремала дрога. У тој кући држано је 235 килограма кокаина, а Јоксовићев задатак био је да, по упутствима Шарића, Вујановића и Соковића, организује посреднике у препродаји наркотика.

Јоксовић је, по тврдњама тужилаштва, од 11. до 17. јануара 2009. године, у местима Ливињо и Пјаћенца, контактирао са Драганом Гаћешом и наложио му да од Недића преузме кокаин, по упутствима која ће накнадно добити од Туњића. Кокаин упакован у 18 пакета шарених балончића убачен је у гепек „мерцедеса”, али су Гаћеша и Милорад Стијеповић, који је био са њим, тада ухапшени у интервенцији италијанске полиције.

Шарићу и другим оптуженима на терет се ставља и покушај продаје много веће количине кокаина, тачније 2.174 килограма, у Уругвају, октобра прошле године.

Небојша Јоксовић је тужилаштву, каконезванично сазнајемо, открио детаље у делу оптужнице који се односи на шверц пошиљке дроге из Италије. Пошто је био веома близак Шарићу, претпоставља се да, поред покушаја пребацивања дроге из Италије, зна и много више. Он је, према истим изворима, током истраге упорно порицао све за шта га је Специјално тужилаштво осумњичило, тврдећи да Шарића познаје још од школских дана и да је у Италији, у месту Ливињо, био на скијању, породично, са пријатељем Милошем Николићем, који га је касније уочи хапшења два дана крио од полиције.

Милош Николић сувласник је „БМГ – МН штампарије”. Јоксовић је, како сазнајемо, одлучио да проговори тек када је суочен са озбиљним оптужбама за које може бити осуђен на вишегодишњу затворску казну.

Р. Х.

-------------------------------------------------------

Шарићев контранапад

Адвокат Зденко Томановић поднео је прекјуче тужбу због изјава председника Србије Бориса Тадића, министара правде Снежане Маловић, министра унутрашњих послова и Ивице Дачића и државног секретара Министарства правде Слободана Хомена, којима је, како тврди, Шарићу повређена претпоставка невиности.
Томановић је, уз захтев да Шарићу буде исплаћена одштета од 10 милиона динара, рекао да је реч о 68 изјава представника државних органа и око 330 новинских текстова, од чега је изабрао тридесетак изјава.
За сада није извесно да ли Шарић намерава да тужи Србију и због тога што му је суд одузео имовину вредну више милиона евра.
Дарко Шарић, за којим је расписана Интерполова потерница, недавно је отвореним писмом поручио да је „жртва медијског линча” и тада је рекао да је његова имовина стечена онолико легално колико је стечена и имовина већине бизнисмена у Србији.