Државa мрси рачуне

Привредници нису сигурни да је исправно залагање Пореске управе да се пословне банке обавежу да предузећима условљавају исплату средстава са њихових рачуна за плате запослених истовременим измиривањем пореза и доприноса. Преовлађује мишљење да је боље претходно увести ред у међусобним плаћањима. Пре свега да држава, јавна предузећа и велике компаније редовно измирују своје обавезе.
У супротном, залагање Пореске управе ће изазвати још веће кашњење плата, а нека предузећа ће отићи у стечај, који ће се завршити ликвидацијом. Цех ће на крају опет платити запослени, јер ће остати без радног места.
– Држава настоји да наплати своје, што је разумљиво, али ништа не чини да уведе ред у наплати обавеза и потраживања – каже Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије. – А највећи дужник привреди је управо држава, односно јавна предузећа, као и неки велики играчи на тржишту. Упркос томе, само два-три одсто приватних фирми касни са уплатом доприноса. На плату у Србији сада се у просеку чека 50 дана. Само 18 одсто фирми исплаћује зараде не време. Најављена мера би додатно повећала број предузећа која касне са исплатом зарада. Свака друга фирма је у овој години била неликвидна, јер су им бар две седмице потраживања била већа од обавеза, односно од средстава на рачуну. Просечан рок наплате потраживања у Србији је 128 дана. Тога нема нигде у Европи.
Рајић подсећа да је у Хрватској рок плаћања прошле године ограничен на 60 дана, а у марту ове године додатно скраћен на 45 дана, у Словенији је од почетка кризе тај рок 90 дана. Он тврди да су захваљујући томе у тим земљама кашњења плата сведена на просечних 15 дана.
Рајић указује да су порезници у неким општинским филијалама веома строги. Недавно су у Сенти и Кикинди предузетници кажњени са по стотину и две стотине хиљада динара зато што су са уплатом доприноса закаснили само неколико дана.
Зоран Нијемчевић, директор „Феромонота”, каже да је уобичајено да послодавци исплаћују зараде до 10. у месецу, а доприносе до 30. истог месеца.
– Слажем се да се послодавцу не дозволи да исплати наредну плату ако није измирио доприносе за претходну – каже Нијемчевић. – Не би ваљало обавезати предузећа и предузетнике да истовремено уплаћују зараде и доприносе. Разлог је једноставан – реч је о великој суми новца, а због опште неликвидности није могуће у исто време обезбедити толика средства на рачуну.
Милан Кнежевић, потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа, такође сматра да би било најбоље да држава прво среди стање у сопственом дворишту.
– Ако држава посегне за таквом мером и банке почну ригорозно да је примењује, прво би државне фирме морале у стечај, а број запослених у привреди би се преполовио – тврди Кнежевић. – На пример, „Јумко” је у доцњи 16 плата. Није истина да послодавци неће да плаћају порезе и доприносе. Они не могу да их плате. Они који могу, а неће, треба да буду кажњени. Легални послодавци не измирују своје обавезе према држави и запосленима зато што им се, на очиглед инспекција, нелојално конкурише на бувљацима. Али и због скупе државе и високих пореза и доприноса, огромне јавне потрошње. Док се државне дажбине не сведу на подношљиву меру, привредници неће моћи редовно да их плаћају. Ја сам сам за то да се никоме не дозволи да исплати зараде ако није измирио порезе и доприносе, али ту обавезу не измирују ни нека државна предузећа – тврди Кнежевић.
Горан Родић, секретар Удружења грађевинске индустрије у Привредној комори Србије, каже да је држава грађевинцима, пре свега путарима, у децембру 2009. измирила дуг од око 450 милиона евра, али је другим предузећима остала дужна још око пет милијарди динара. Процењује се да им општине и градови дугују још око две-три милијарде динара, додаје Родић и напомиње да се стање додатно компликује, јер грађевинска оператива дугује кооперантима, па је 85 одсто фирми неликвидно.
Грађевинари су недавно подсетили на њен дуг штрајком упозорења, а министар за животну средину и просторно планирање Оливер Дулић је тим поводом рекао да му „није логично” да држава буде инвеститор и да грађевинске фирме испоруче фактуре за посао који је завршен, а да их потом држава блокира, јер нису платиле порез на додату вредност, иако им није исплатила средства из којих се плаћа та обавеза. Убудуће, упозорио је Дулић, нико неће моћи да ради и гради, а да не поштује права радника. Јер, како је рекао, у грађевинске пројекте које суфинансира држава биће укључене само оне фирме које су измириле своје обавезе према радницима и уплатиле доприносе.
Али, претходно, те фирме треба да наплате потраживања од државе. Због тога оне не могу да учествују на тендерима за нове послове, па ће, врло вероватно, у Србији све више градити стране компаније.
Александар Микавица