Весник препорода

Наш тенис се непрестано успиње последњих година. Јелена Јанковић је била надомак да на тај успон стави круну.

Њен пробој у полуфинале на Међународном првенству САД, једном од четири најугледнија турнира, велики је успех. Остаје жал што се зауставила на прагу финала, када је Белгијанку Жистин Енан-Арден, што се каже, имала у шаци.

Победама над три тенисерке које су међу првих десет на светској ранг-листи, у трећем колу против Чехиње Никол Вајдисове (десето место), у осмини финала против Рускиње Светлане Кузњецове (седмо), а у четвртфиналу против њене земљакиње Јелене Дементјеве (пето), разгрнула је пут којим су прошле још само најбоље играчице данас.

Полуфиналисти су, поред другопласиране Енан-Арден, били Францускиња Амели Морезмо, која држи чело листе, и четвртопласирана Марија Шарапова из Русије (трећепласирану Ким Клајстерс из Белгије повреда је спречила да брани трон).

Можда је и праведно да Јанковићева буде та из новог таласа у нашем тенису која је постигла неупоредиво највећи успех. Тријумфом на јуниорском турниру на Међународном првенству Аустралије 2001. постала је весник препорода, заједно с Јанком Типсаревићем који је победио међу тенисерима. У игри парова, с Хрватицом Мезак, догурала је до финала. С њом је те године била и у полуфиналу на Вимблдону и на Међународном првенству САД. У Мелбурну и у Њујорку пут до трофеја јој је препречила Кузњецова са својом партнерком. Средином 2001. запосела је чело јуниорске светске ранг-листе.

Каријера би јој била кудикамо успешнија да је нису пратили необјашњиви падови. У првом полугођу је била лак плен ко год да јој је изашао на мегдан. Због десет пораза узастопце и стрмоглавог пада на листи помишљала је да остави тенис и да се посвети студијама на приватном факултету "Мегатренд".

Рођена је 28. фебруара 1985. у Београду. Почела је да игра с девет и по. Три године касније једно време је провела и у чувеној тениској академији Ника Болитијерија на Флориди, у групи са Шараповом, Францускињом руског порекла Головин, тамнопутом Американком Џексон и Словакињом Хантуховом...

Њени родитељи су економисти. Мајка Снежана је прати на већини турнира, а отац Веселин јој је тренер. Има браћу Марка и Стефана.

Играла је у Црвеној звезди, а прошле године је прешла у Гемакс. Женско тениско удружење (ВТА) јој је доделило Монику Селеш за ментора. Некадашња југословенска тенисерка о Јанковићевој има високо мишљење и предвиђа јој још успешнију каријеру.

Деби Јанковићеве на професионалним турнирима у главној конкуренцији био је као из снова (пре тога се три пута безуспешно окушала у квалификацијама). У марту 2001, дакле два месеца после јуниорске титуле у Аустралији, а само неколико дана по 16. рођендану, добила је шансу да игра у Индијен Велсу (САД).

На једном од највећих турнира мимо четири за "грен-слем", у великој борби у првом колу, савладала је пет година од себе старију домаћу тенисерку Рипнерову, тада 70. на ранг-листи, са 6:1, 5:7, 7:6 (8:6). Американка је у одлучујућем сету водила с 4:2, а у тај-бреку с 4:1! За пораз у другом колу против Италијанке Фарине Елије, 38. на листи, са 6:2, 6:4, нико није марио.

Први и још увек једини трофеј освојила је у Будимпешти пре две године. Финалиста је била четири пута. На листи се успињала непрекидно све до 17. места после Међународног првенства САД лане. На овогодишњи шампионат је отишла као 20. "рекет" света, али ће на сутрашњој листи да понови најбољи пласман. 

За нашу репрезентацију је одиграла 17 мечева (11 победа, шест пораза). Непрекидно је била у државном тиму од 2001. до прошле године. Ове се није одазвала селектору Татјани Јечменици.