Збогом "масном и сласном"

Трагом вести
Најомиљенији млади кувар на свету, 31-годишњи Британац Џејми Оливер, који се прославио телевизијским серијалом "Оливеров твист", а касније и књигом "Голи кувар" (уследиле су и друге) учинио је револуционарну ствар за децу у својој земљи. Повео је кампању "Храни ме боље", којом је успео да увери прво школске власти,  ђаке и родитеље, а затим и британску владу, да би оброци у школама требало да буду квалитетнији, здравији и укуснији од оних који се иначе праве. Уместо сувих сендвича са саламом, сланих грицкалица, масних пржених кромпирића, пљескавица и друге "брзе хране", која је најбржа пречица ка гојазности и болести, британски школарци би требало да једу свеже воће, поврће, рибу, млечне производе... По Џејмијевим рецептима, они могу бити, за исте паре, једнако укусни.

У Британији је, дакле, управо почела примена нових владиних смерница о здравијим школским оброцима. Како преноси агенција Ројтерс, деца ће убудуће добијати најмање две порције воћа и поврћа дневно, а риба богата корисним "омега 3" масним киселинама мораће да се нађе на школским јеловницима бар једном у три недеље. Слаткиши и сланици ће нестати из школских трпезарија, а кечап и мајонез ће бити у понуди само у кесицама, а не и у боцама.

Здравија храна – боље оцене

Британски секретар за образовање Алан Џонсон очекује много од ових промена, и подсећа да деца која се здравије хране, како је и научно доказано, показују и боље резултате у школи. Поред тога што су избацили све "масно и сласно" из обедоваоница, британске образовне власти намеравају да од 2008. ученике почну да упућују у тајне куварских вештина: иако већина британских школа већ има предмете из области технологије хране, деца не уче да кувају.

Кад је, марта прошле године, Џејми Оливер почео кампању (која је завршена петицијом са 271.677 потписа, упућеном у Даунинг стрит 10, и резултирала личним обећањем премијера Тонија Блера да ће утицати на побољшање исхране у школама), он је објавио и свој "манифест" у пет тачака. Прво, здрава храна у школама не треба да буде допуна уобичајеној исхрани, већ комплетан оброк који задовољава  трећину свих неопходних нутритивних вредности код детета. Друго, "брзој (џанк) храни" нема места у школама, о чему треба да брине и инспекција. Треће, оброке у школама треба да припремају добро обучене, професионалне куварице. Четврто, деци треба објаснити како се узгајају, добијају и припремају прехрамбени производи, које су намирнице добре, а које штетне и зашто. Храна не долази из пакета, већ са њива, из повртњака и воћњака.

Најзад, треба обезбедити довољно средстава  за финансирање програма боље хране, обуку кувара (али и наставног особља) у школама и модернизацију школских кухиња.

Човек који је милионе ТВ гледалаца у свету научио како да се хране здраво, јефтино и укусно и да уживају у припремању оброка за себе, своје укућане и пријатеље, забележио је још један поен у својој професионалној, али и друштвеној каријери. Поред тога што се изборио за квалитетнију исхрану у школама, својевремено је покренуо и програм којим је одређен број малолетних преступника склонио са улице, обучио за куваре, и запослио у својим ресторанима у Лондону.

Како одустати од "кока-коле"

Мада су по програму "боље исхране у школама" засад јединствени, Британци иначе рат против прекомерне, нездраве дебљине воде заједно са Американцима. А њихови прекоокеански савезници су, како је управо обнародовао Бери Попкин, директор Интердисциплинарног центра за гојазност при америчком Универзитету Северне Каролине, утврдили да нису грицкалице, чипсови и друга "брза храна" оно што гоји Американце – већ разноврсни безалкохолни напици пуни шећера.

На 10. Међународном конгресу о гојазности, одржаном у Сиднеју, он је навео да је 1965. просечан Американац кроз ове напитке уносио 234 калорије дневно, а 2002. године чак 451 калорију. Попкин зато предлаже, како преносе агенције, да владе почну додатно да опорезују безалкохолна пића, као што то чине с цигаретама и алкохолним пићима, јер једини начин да их се решимо јесте – да им знатно повећамо цену. "Ако бисте удвостручили цену ’кока-коле’, људи би почели да пију минералну воду, млеко, воћне сокове", поручује Попкин.