Дијагноза по даху

Специјално за "Политику"
ПРАГ, септембра – Одете код лекара, дунете у уређај и одмах добијете дијагнозу. Никакво узимање крви, мокраће. Да ли је то могуће?

Дијагностика низа болести према даху биће могућа већ за неколико година, сматрају учесници дводневне научне конференције из 17 земаља на ову тему која је управо завршена у Прагу. При неким болестима, као што су рак плућа, једњака, шећерна болест, чиреви на желуцу, обољења бубрега, поремећаји спаљивања хранљивих материја... долази до промена у саставу гасова у даху. На пример, већину запаљења желуца и болних чирева на желуцу и дванаестопалачном цреву изазива бактерија хеликобактер пyлори. "Неке врхунске светске клинике већ користе тест који омогућује да се из самог даха утврди присутност ове бактерије у цреву пацијента. Тамо стижу састојци материје коју бактерија разлаже", изјавио је учесник конференције професор Универзитета из Инсбрука Антон Аман.

При дијабетесу у даху пацијента се осећа ацетон, при канцеру плућа или једњака формалдехид, додаје професор Аман. Он координира свеевропски пројекат који има, између осталог, за циљ да се на прегледима према садржини формалдехида установи у којем је је стадијуму опака болест. Ови уређаји за лекарску анализу су чак сто хиљада пута осетљивији од, на пример, детектора алкохола.

"Код канцера и низа других обољења анализа даха би за пацијента била веома лака и безболна метода утврђивања болести још у раном стадијуму", истиче професор Аман. Према његовим речима, прелиминарни резултати   назначују да чак и  психички поремећаји као што су шизофренија и депресије изазивају промене у телу које се изражавају у саставу ваздуха избаченог приликом издисања.

На том европском пројекту учествују и чешки научници из Института физикалне хемије "Јарослав Хејровски" у Прагу. Они раде на развоју спектрометра, тј. аналитичког приступа који омогућује да се одмах мери садржај разних материја у даху. Они, као и професор Аман, верују да ће се такви уређаји појавити у лекарским ординацијама у блиској будућности, то јест за око две-три године, највише четири-пет. У њиховом је развоју је главни проблем како да по величини и цени буду прихватљиви ординацијама, дакле секундарне односно техничке природе, изван сфере саме функционалности. Пре десетак година коришћени су спектрометри од једне тоне, Чеси их већ праве с тежином испод 100 килограма!