(Не) реална очекивања

Данас, кад се криза осећа у свакој сфери живота и кад откази „лете” на све стране, тешко је променити радно место а камоли доћи до првог нормалног ухлебљења. То је можда и разлог што је број незапослених пријављених на евиденцију Националне службе за запошљавање такав какав јесте (у августу 724.270), али то није проблем само код нас него и у целом свету.

Често се чују приче да наш народ неће да ради, међутим ту се ни мало не разликујемо од осталих земаља, јер је заинтересованост радно способног становништва за рад скоро свуда иста.

Како сазнајемо у НСЗ, има истине да одређени број незапослених са евиденције није активан у тражењу посла из различитих разлога, укључујући и рад „ на црно“, а да део не прихвата понуђене послове јер у погледу услова и зараде не одговарају њиховим очекивањима, без обзира на то колико су она реална.

Процена је да је око 25 одсто пријављено на евиденцију НСЗ због остварења других права, а један део је ангажован у сивој економији. У прилог томе сведоче и подаци из Aнкете о радној снази из априла, коју објављује Републички завод за статистику, по којој је у Србији незапослено 573.000 лица.

Сходно потребама послодаваца, велики проблем код запошљавања су године старости незапослених, а посебно образовна структура где највећи део носе особе са I, II, III и IV степеном стручне спреме и они свакако теже долазе до посла. За разлику од њих, високообразовани кадрови имају веће шансе, мада их на почетку каријере најчешће коче нереална позициона и финансијска очекивања.

На питање какодоћидопристојноградногместа и пристојне плате у Србији, од надлежних у НСЗ сазнали смо да према расположивим подацима, опште узевши најбољи услови рада су везани за сектор финансијских услуга, ИТ сектор (информационе технологије) и маркетинг.

– До боље плаћених и квалитетнијих послова лакше долазе квалитетнији кадрови чији профил занимања и вештина у највећој мери одговара потребама компанија и самим тим битно утиче на развој и профил компаније. По правилу, ако послодавац није у могућности да дође до одређеног профила радника услед рецимо дефицитарности траженог занимања, проблем решава и на тај начин што понуду послова настоји да учини атрактивнијом (зараде, могућност усавршавања и слично), поручују из Националное службе за запошљавање.

С. Лучић