Домаћи мед у универзалној тегли

У трговинама у Србији ускоро ће се појавити домаћи мед у универзалним теглама. Ово је начин да се потрошачи заштите од фалсификата и пчелињих производа лошег квалитета, што је годинама проблем у Србији, кажу у Савезу пчеларских организација Србије. Тегла у коју ће се паковати мед који произведу чланови ове пчеларске организације, која окупља око 10.000 пчелара је крајем августа 2010, заштићена у Заводу за интелектуалну својину.

– Приоритет савеза је да се у овим теглама мед што пре нађе на тржишту. У наредна два до три месеца биће изабран погон за пуњење медом који су прикупиле пчеле чланова савеза на територији Србије, јер се увозни мед неће паковати у ове тегле. Очекује се да ћемо за око шест месеци мед у овим теглама моћи да видимо у продавницама – каже Родољуб Живадиновић, председник СПОС-а.

Према његовим речима, паралелно са акцијом заједничког пласмана производа, сваки пчелар, члан савеза, моћи ће да користи теглу под врло строгим условима које прописује добра пчеларска пракса, заснована на европском законодавству.

– Сваки пчелар гарантоваће својом имовином квалитет меда у тегли, слично као у Немачкој. Током сваког од ова два вида пласмана, савез ће имати пуну контролу над процесом производње и паковања. Пре стављања у промет, сваку шаржу меда ванредно, ван постојећег српског законодавства, контролисаће савез, те ће тиме бити искључена било каква могућност да у трговину доспе неисправан мед. Јер исувише је много оних који би желели да овај тек „рођени” бренд упропасте и компромитују, како би и даље могли да се баве оним незаконитим радњама којима су се бавили и до сада. Савез то свакако неће никоме дозволити, цео систем биће строго контролисан, а евентуални несавесни пчелари биће искључени из савеза и јавно прозвани, уз пуну материјалну одговорност пред законом – истиче Живадиновић.

(/slika2)У СПОС-у кажу да је за потрошаче најважније да ће у овим теглама без сумње бити прави пчелињи мед из Србије. Систем контроле који је развијен спречиће да било какав проблем у процедури доведе до тога да се у теглама појави мед неодговарајућег квалитета, јер ће се на време препознат мед лошег квалитета уз заустављање процеса паковања.

– Циљ система је да се проблеми предупреде пре него што настану, и заснован је наХасап систему који се примењује свуда у Европи и обезбеђује безбедан процес производње и паковања прехрамбених производа. Уз то, мед је и много више од прехрамбеног производа, у комплементарној медицини је признат као лек и биорегулатор, и према њему се тако треба и односити, са пажњом и дубоким поштовањем –објашњава наш саговорник.

Савез пчеларских организација Србије је више пута у последњих годину дана упозоравао на појаву неисправног меда на тржишту, чак и фалсификата, због чега је и донео одлуку да заштити квалитет свог производа – прави пчелињи мед који је пчела сакупила и без икаквих измена ставила на нашу трпезу.

У савезу наглашавају да је и даље значајан проценат тржишта меда у Србији покривен производима који не одговарају Правилнику о квалитету меда. У сарадњи са инспекцијом Министарства пољопривреде и Покретом потрошача, Савез пчеларских организација Србије (СПОС) успео је да тај проценат смањи, али не и елиминише до краја, јер је инспектора све мање у Србији, а манипулатори не посустају, упозоравају пчелари.

Према мишљењу произвођача меда у Србији ово је прави тренутак за реализацију овог пројекта јер се о фалсификатима последњих месец дана много говори и можда је прави тренутак да се и држава још озбиљније позабави овим проблемом. И док је Савез пчеларских организација Србије завршавао регистрацију уникатне тегле Хрватску је потресала прича о кинеском меду који је завршио у теглама сплитског „Далмеда” и то декларисан као да је реч о домаћем цветном, врцаном меду. Пријаву против овог предузећа Државној инспекцији поднело је пчеларско удружење „Пчелињак” и иако још нема званичног извештаја инспекцијских служби познато је да је реч о превари потрошача који су куповали производ сумњивог квалитета. Посебно је проблематично то што декларација садржи и наводну дозволу ветеринарске инспекције која је одобрила промет овог меда. Иначе сплитски Далмед увезао је у Хрватску још прошле године око 40 тона кинеског меда и дистрибуирао га на локално тржиште. Према писању хрватских медија, потрошачи у овој земљи немају ништа против меда из Кине, али очекују да такав производ има одговарајућу декларацију и да купци који желе да пазаре мед могу да бирају желе ли домаћи или увозни.

Хрватски пчелари су овог лета, иначе, апеловали више пута да држава реагује и заштити углед домаћих произвођача, нарочито после вести да су фалсификати пронађени и у Словенији где Хрватска извози ове производе. Словеначка инспекција је, наиме, установила да су се у продаји појавили фалсификати меда из Хрватске, као и да је реч о три врсте меда произведеног од кукурузног сирупа.

 Јелица Антељ/Ивана Албуновић