Србија чека Холандију

Од нашег сталног дописника

Брисел, 15. септембра – Готово седам месеци од пада владе у Холандији још нема наговештаја да ће бити формирана нова владајућа коалиција, што може негативно да утиче на процедуру одговора ЕУ на захтев Србије о пријему у пуноправно чланство. Белгија такође нема владу већ пет месеци и мали су изгледи да ће је ускоро имати, али то неће бити препрека за њен пристанак када се у октобру европски министри буду изјашњавали о томе да ли Савет ЕУ треба да проследи кандидатуру Србије Европској комисији.

Извори блиски техничкој влади у Холандији, ипак, нису одбацили могућност да она позитивно одговори на захтев Србије у децембру, уместо у октобру, истичући да је за њих главно политичко питање – сарадња са Трибуналом у Хагу. Према истим изворима холандски парламент је пре недељу дана потврдио подршку ставу да се напредак у евроинтеграцијама неке земље заснива на испуњавању критеријума.

После тромесечних неуспешних разговора о формирању владе, који су уследили по окончању ванредних избора одржаних у јуну, Холандија је подједнако близу новим изборима, као и наставку преговора о новој влади. Једна од главних препрека у процесу договора о формирању нове владе био је Герт Вилдерс, лидер антиисламске Партије слободе која је освојила 24 посланичка места (од укупно 150) и наметнула се као готово незаобилазан коалициони партнер.

Иако се после избора чинило да ће Либерална партија као победник избора са 31 мандатом оформити коалицију са социјадемократама (30) уз помоћ Зелених (10) и Демократа 66 (10) тај план ипак није успео. Када је иницијатива у напорима да се формира влада прешла на десницу, либерали су покушали да се договоре са демохришћанима (21) и Вилдерсом, што би било таман довољно за 76 мандата. До договора није дошло јер Вилдерс није имао довољно поверења за улазак у коалицију са демохришћанима.

Према свежим резултатима испитивања јавног мњења у Холандији од евентуалних нових избора највише би профитирали Герт Вилдерс и његова партија, који би добили још 10 посланичких места и са укупно 34 постали победници. Они су сада трећи по броју освојених мандата, а пре последњих избора имали су их свега девет. Добар резултат Вилдерс је најавио прошле године када је на изборима за Европски парламент освојио четири од 25 места која припадају Холандији.

Његова Партија слободе залаже се за забрану Курана у Холандији, за годишњи порез од 1.000 евра, за забрану да жене носе традиционалне муслиманске мараме, као и за забрану изградње нових џамија. Вилдерс се отворено изражава против исламизације Запада и дословно никуда не иде без шесторице телохранитеља, који су га окруживали и пре неколико дана приликом посете Њујорку где је говорио на скупу против изградње џамије на месту терористичког напада 11. септембра 2001. године. „У Меку нисте добродошли ако не припадате исламу, а овде полажу право да граде џамију на светом месту. Али нисам заборавио на наша права. Дошли смо овде да повучемо ту линију”, рекао је поред осталог Вилдерс у Њујорку.

Али упркос све већој популарности код куће, тешко је замислити Вилдерса као премијера или министра холандске владе који није добродошао у Лондон. Не само да није добродошао него је Вилдерсу забрањен улазак у Велику Британију из политичких разлога. То је један од основних разлога због којег потенцијални коалициони партнери с нелагодом улазе у преговоре са Партијом слободе.

Холандска краљица Беатрис још једном ће консултовати своје саветнике, а затим предложити наставак преговора или нове изборе. Најдужи период без владе у Холандији трајао је седам месеци 1977. године, али то није много утицало на свакодневни живот грађана и спољнополитичке прилике, као ни сада. Холанђани стрпљиво чекају расплет политичких договора, а исто би се могло рећи и за њихове комшије у Белгији у којој ипак влада неупоредиво већа неизвесност.

Белгијски краљ Алберт Други пре неколико дана овластио је нове преговараче који би требало да потраже договор о формирању владајуће коалиције. То су председници два дома у белгијском парламенту – Дани Пјетерс, фламански националиста на челу сената, и Андре Флао, валонски социјалиста који је председавајући посланичког сазива. Криза у Белгији је далеко дубља од проблема у вези са формирањем нове владе, што је овде нормална ствар. Краљ је летос говорио о проналажењу „нових облика суживота” што наговештава крупне промене у друштвеном уређењу, али то је посебна тема.

Владимир Јокановић