„Ракија” за Мокрањца

Неготин – У неготинском градском парку дуго се у уторак око поноћи, нису стишавали аплаузи и овације норвешко-српском камерном ансамблу „Ракија”, који је, претпоследње вечери неготинског фестивала „Мокрањчеви дани”, у Мокрањчевом духу, изводио изворну етномузику Скандинавије и Балкана. Млади Срби и Норвежани певали су више од 90 минута на српском, норвешком, енглеском, бугарском и македонском. Тачно и течно, по укусу музичких стручњака и на радост публике певали су и две сопствене „руковети“, са старим песмама из Србије и Норвешке, компоноване по угледу на Мокрањчеве руковети.
Певале су Неготинка Биљана Драгишић, Београђанка Ирена Бањеглав (и свирала виолину) и Норвежанка Мерете Фјелдбо, а свирали Јанко Радовановић, са Косова, и Норвежани Аре Б. Тома, Атле Томмервик и Халвар Дале. Орио се балкански и врањански чочек и мађарски чардаш и умилно се разлегале песме, из Бугарске, Македоније, из околине Неготина, Ниша, Врања, са Космета...
Оснивач бенда Јанко Радовановић (30) дошао је у Норвешку 1999. године из Приштине. Најискуснији је међу седам чланова овог ансамбла. Каже за „Политику” да је бенд за мање од три године успео да споји различите културе и традиције и привуче пажњу стручне јавности и публике. Најпре у Скандинавији, а затим и у другим земљама Европе.
„Ракија” има узорну подршку норвешког Министарства спољних послова и, захваљујући томе, бенд је успео да се одазове на позив организатора неготинског фестивала и – упути на своју прву вишедневну турнеју по Србији. Већ су одржали концерте у Грачаници, Нишу и Кладову, а из Неготина одлазе у Нови Сад и Београд. Превалиће у току ове турнеје више од шест хиљада километара. Помогло је норвешко министарство, а у превозу помаже и хидроелектрана „Ђердап”.
Неготинка Биљана Драгишић каже да је душа бенда Јанко Радовановић, који свира електричну и акустичну гитару и компонује. Пре него што је формирао „Ракију”, био је члан једног латиноамеричког бенда, који је свирао мешавину разних музичких стилова. Затим је приметио да публика у Норвешкој воли ритмове и мелодије из Србије и са Балкана и зато је формирао „Ракију”. Успешно је традиционалну музику „упаковао” у модерне аранжмане.
Бенд је добио „ракијско” име како би звучао српски, али и да би нашу ракију популаризовао у Европи и свету. Лепо име, а и лако се изговара на свим језицима.
Биљана је музички образована у Неготину, а у бенду је први вокални солиста. На Универзитету у Ослу завршила је студије балканистике, у Београду је апсолвент на Филолошком факултету. У Ослу Биљана води и хор Српске православне цркве. Јанко ради у Ослу као професор музике. Придружила им се и Београђанка Ирена Бањеглав. Она свира класичну и електричну виолину и пева пратеће вокале. У Ослу је завршила мастер студије виолине. И она је професор музике.
Музички су образовани сви норвешки чланови бенда. То их је препоручило и за неготински фестивал. Били су недавно на турнеји и у Швајцарској. И тамо су их, као и у Неготину, враћали да певају на бис.
– Сада имамо три гласа за савршену хармонију, бас бубњеве и акустичну гитару за енергију, а виолину и трубу за сузе и игру – објашњава почетне успехе и изгледну перспективу „Ракије” Јанко и додаје: „У норвешком делу бенда имамо четворо изузетно образованих и искусних музичара. Мерете Фејлдбо има кристални глас. Почетком године она је месец дана провела у неколико балканских држава, учећи соло певање и нове песме.”

------------------------------
Мала Гуча у Скандинавији

 
Норвешки менаџер Јорн Стив одлучио је да у Ослу организује Балкански музички фестивала „Мала Гуча”, који ће окупити оркестре који негују народну музику са југоистока Европе. Већ има заинтересованих, пријаве оркестара за овај музички фестивал почеле су да пристижу, јер се показало да је балканска музика веома популарна у Скандинавији.
 

С. Тодоровић