Добра и – лоша вест

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је на јучерашњој конференцији за новинаре да Србија има разлога за благи оптимизам, јер је индустријска производња током седам месеци показала видне знаке опоравка у односу на прошлу годину – од свих 4,8 одсто, али је у исти час упозорио да су инфлаторна очекивања у порасту и да централна банка својим мерама покушава да то буђење цена сведе на најмању могућу меру, али да њене мере на поскупљења хране нису сасвим ефикасне. Остаје му, како рече, да помно прати дешавања на тржишту, да дозира монетарне мере не би ли се овогодишња планирана инфлација свела на планираних шест – плус минус два одсто.
Гувернер је тренутну ситуацију упоредио с догађањима током 2007, када је, такође, дошло до раста цена хране, али у сасвим другачијим макроекономским околностима. Дешавања на сектору хране, како је Шошкић напоменуо, нису никаква наша специфичност. Поскупљења изазваних рђавом годином има свуда у свету, а нарочито код житарица. То је ове године реметилачки фактор, али догодине не мора тако да буде.
Шошкић, међутим, наш трајнији и одрживији опоравак види не само у осетнијем расту бруто домаћег производа, који би по њему до краја 2010. могао бити најмање 1,5, а можда и 1,8 одсто, него у правој реиндустријализација земље, и то оног дела који се односи на извоз. Добро је што нам увоз малаксава и што су све веће куповине сировина, па и опреме, али суштина нашег будућег модела одрживог развоја мора да буде извоз и његово јачање у БДП.
У тренутним околностима Србија нема већих проблема са измиривањем доспелих обавеза по свим основама, али проблем је нешто друго – недовољан и спор прилив страног капитала, поготово инвестиција. Свуда су порасле премије ризика за улагања, па и код нас.
За Шошкића је добро и што се буџетски дефицит све више финансира из домаћих извора, а слабију продају дугорочнијих хартија од вредности (до две године) у односу на краткорочне (тромесечне) објашњава нешто већим степеном неповерења инвеститора у нашу способност да позајмљено вратимо и платимо на време. Биће добро, међутим, када држава Србија отпочне да живи само од онога што створи, без дефицита и зајмова, али, по гувернеру, права ствар ће бити када почне и да се раздужује без новог задуживања. Потребна нам је, како рече, не само макроекономска, већ и политичка стабилност, јер од свега тога зависи кредитни и сваки други углед земље дужника.
На питање, да ли ће и колико на инфлаторне притиске утицати јануарско одмрзавање плата у јавном сектору и пензија, Шошкић каже да ће тај удар амортизовати донекле инфлација, али пошто ће те исплате, управо због нешто већег раста цена, бити изнад очекиваних 0,2 одсто. Може се лако догодити да тих 6,8 милијарди динара, које ће се поделити у јануару 2011, погурати инфлацију за 0,3 до 0,4 процента.
Овогодишњи пад курса динара, за гувернера, није био велика инфлациона опасност, јер се срозала куповна моћ грађана, али суштина ствари је у нечем другом – у дугорочнијој стабилности курса и уредном враћању приватних дугова без великих ломова на девизном тржишту.
На питање, како гледа на високе профите банака и није ли време да Србија донесе закон против зеленашења, јер поједине камате иду и преко 90 процената годишње, Шошкић је одговорио да је НБС одувек саветовала грађане да се не задужују преко мере и да свако нефер понашање банака пријаве Центру НБС за заштиту потрошача.
С. Костић