Обруч око сведока сарадника против Шарића

Дан после мистериозног избијања пожара у „БМГ – НМ штампарији ” у Жаркову, власништво Небојше Јоксовића из Пљеваља, сведока сарадника у процесу против наркоклана Дарка Шарића, узроци још нису познати. И поред тога што се за сада не може тврдити да је пожар подметнут као опомена Јоксовићу, како незванично сазнајемо, обезбеђење човека који је одлучио да сведочи против Шарића подигнуто је на виши ниво.
У Управи за ванредне ситуације МУП-а речено нам је да је реч о малом пожару у коме није било повређених и да нема никаквих индиција да је неко намерно запалио просторије ове фирме. Ипак, избијање ватре непуних седам дана уочи почетка суђења Шарићу и групи од још 19 оптужених, чак иако тако изгледа, тешко се може схватити као случајност.
Небојша Јоксовић сакривен је на месту познатом веома уском кругу људи, пошто је одлучио да проговори против свог некадашњег шефа. О безбедности сведока сарадника брине Јединица за заштиту учесника у кривичном поступку МУП-а Србије.
Све информације о томе на који начин се ово обезбеђење обавља и да ли је Јоксовић ушао у програм заштите сведока, баш као и у случају осталих покајника, који су раније добили тај статус, строго су поверљиве. Познато је једино да је Јоксовић, после хапшења 27. јануара, у јулу изведен из Окружног затвора и пребачен на место где ће га полиција чувати до појављивања пред судом.
Као оптужени који је одлучио да сарађује са Специјалним тужилаштвом, Јоксовић ће бити брисан из оптужнице у којој је, на месту број 17, именован као један од водећих чланова клана. Његово име помиње се у делу оптужбе који се односи на покушај пребацивања 235 килограма кокаина из Италије. Означен је као човек који је требало да организује друге чланове групе за пребацивање кокаина. Да би и коначно постао сведок сарадник, Јоксовић ће морати да признање кривице понови на главном претресу. Имаће право да тражи да се његово саслушање обави без присуства јавности. Тек тада стећи ће и коначно статус сведока сарадника. Према новом ЗКП, сведоку сараднику одмерава се казна за кривична дела која је учинио, али се умањује за половину, или чак више, по процени судског већа.
Према подацима из оптужнице, Јоксовић је по занимању електротехничар. Поред штампарије, власник је и пекаре „Милка плус”. Медији су о њему писали и пре акције „Балкански ратник”, када је почело хапшење Шарићеве групе. Његово име везује се за Мирка Кнежевића из Жабљака, бившег управника ресторана „Рад”, који се такође налази на оптужници против Шарића. За Кнежевића се чуло пре десет година, када је седео за столом са тадашњим министром одбране Павлом Булатовићем, у тренутку када је овај убијен. И сам Кнежевић је том приликом тешко рањен, а злочин до данас није расветљен. Медији су тада известили да је Кнежевић рођак убијеног министра и да је убица знао да Булатовић готово сваке вечери седи у ресторану свог рођака.
У оптужници за шверц кокаина, Кнежевић је означен као човек који је пружао заштиту Небојши Јоксовићу. Због тога је оптужен и Милош Николић, а тужилаштво наводи да су њих двојица крили Јоксовића 26. и 27. јануара у Кнежевићевом стану у Кумановској улици и проверавали да ли има полиције у Водоводској улици, где се налази „БМГ – НМ штампарија”. Кнежевић и Николић терете се за скривање Јоксовића, али не и да су са осталим оптуженима шверцовали дрогу.
У архивама полиције Небојша Јоксовић означен је и као човек који је помагао покојном Страхињи Рашети. Он је био ухапшен и осуђен на условну казну јер је помагао Рашети после покушаја убиства Ђорђа Ждрала у Источном Сарајеву. Како је утврђено, Јоксовић је позвао телефоном Војислава Лалатовића, тадашњег директора стадиона Црвене звезде, који их је повезао са Слободаном Ивановићем, власником клинике „Анлаве”. Рашета је после тога превезен на ту клинику где му је санирана прострелна рана. Он, који се у полицијским досијеима водио као „професионални убица”, погинуо је крајем 2008. године, док је постављао експлозив под неки џип.
Истрага у случају „Балкански ратник” покренута је 17. октобра прошле године, након заплене 2.171 килограма кокаина у Уругвају, заједничком акцијом српске БИА и америчке агенције ДЕА. Суђење треба да почне 20. септембра пред већем којем ће председавати судија Синиша Петровић.

----------------------------------------

Ћутали у истрази

Од 20 чланова Шарићевог клана, осморица, укључујући и Шарића, још су у бекству. Пред истражним судијом, осморица притворених бранила су се ћутањем. Изјаву је дао Небојша Јоксовић, који је на првом саслушању порекао све за шта је био осумњичен. Тврдио је да је у Пјаченци боравио приватно, да је посетио породичне пријатеље и да га је дугогодишњи познаник Драган Гаћеша замолио да некакав пакет пренесе у Србију. Против Гаћеше поступак се води у Италији, јер је тамо и ухапшен, приликом заплене кокаина.
Оптужени Милош Николић признао је да је помагао у скривању Јоксовића у Кнежевићевом стану и да је Јоксовић рекао да има проблем са полицијом али да није ни за шта крив. Кнежевић, међутим, не признаје да је учествовао у скривању, тврдећи да су Јоксовић, а затим и Николић дошли код њега ненајављено и да је Јоксовић ту и преспавао, јер су превише попили.
У истрази је саслушан и Драган Лабудовић, власник предузећа „ЛД ком”. Он је своје контакте са Дарком Шарићем и Жељком Вујановићем објаснио разговорима око запослења неког рођака, а тврдио је да је у Аргентини, у јесен 2009. године, боравио туристички. За 500.000 евра нађених у сефу у његовом стану изјавио је да су уштеђевина, али није умео да објасни чији је надимак Нинџа, записан на папирима. Надимак Нинџа, према подацима из оптужнице, био је један од псеудонима Анастазија Мартинчића, хрватског држављанина, на чијој је јахти „Мауи” заплењена дрога.
Оптужени Радан Адамовић тврдио је у истрази да је укупно 13 грама хероина и кокаина чувао за своје потребе, а не ради даље продаје у Крагујевцу, како тврди тужилаштво.

Доротеа Чарнић