На обновљеном булевару остале старе навике

Булевар краља Александра је после обнове постао најмодернија и једна од најбржих улица, али напредна пројектантска решења још нису надахнула суграђане да понашање прилагоде новом саобраћајном „раму”.
„Зебре” и прелази обезбеђени семафорима масовно се игноришу у близини готово свих трамвајских станица, где год пешаци процене да ће претрчавањем уштедети који метар или секунд.  
Репортери „Политике” јуче су за само пет минута посматрања раскрснице булевара и Улице Милоша Зечевића нотирали чак 20 пешака који су без устезања и оклевања „форсирали” четири коловозне траке и два трамвајска колосека. Све то на само тридесетак метара од семафоризованог пешачког прелаза.
Укидање некадашњег прелаза у близини ОШ „Јелена Ћетковић” и Шесте београдске гимназије, ђацима са торбама као да није пало превише тешко јер булевар махом прелазе по очигледно добро усвојеном геометријском правилу по ком је права линија између две тачке – најкраћа. Школарци уједно најмање презају и од прескакања заштитне ограде око трамвајске станице како би ухватили долазеће возило.
– Ко да иде до пешачког прелаза? То је баш далеко... Ова ограда се лакше прескаче него она жуто-црна – кратко закључује групица гимназијалаца која се искрцала из „петице” и ужурбано пресекла пут трамвају који је полазио са станице.
– Супер је ова, како је оно зову, трамвајска баштица. Претрчиш две траке, па одатле извиђаш за даље. Нема више да те возачи ухвате у маказе насред, па ни тамо ни овамо – записујемо похвалу школараца пројектантима булевара, на начин како су они схватили нове саобраћајне регуле.
Слична слика и у горњем делу улице, где је још из „старе ере” чувена булеварска писта, односно деоница између раскрснице са Батутовом и семафора пред Цветковом пијацом, где возачи развијају највећу брзину. За дугме које мења светло на једином пешачком семафору на средини деонице, мало ко се маши. Уместо у новоинсталирану технологију, већина се пре узда у брзе ноге.
Дисциплина „прелажење мимо семафора” омиљена је и код општине Звездара и тржног центра „Депо”. Пословно-трговачки дух овог дела Булевара краља Александра пулсира и на његовим коловозним тракама. Задовољне куповином по приступачним ценама, суграђанке претрчавају улицу, у нади да ће их кесе флуоресцентних боја учинити на време видљивим за возаче који се на том делу пешацима нису надали. Пословни мушкарци, јапи-лука или његове мање или више успешне имитације, прелазе као да су возила под пратњом. Уместо ротационих светала, за истицање своје важности користе мобилне телефоне углављене између рамена и уха. Разговор је неодложан, баш ту, насред брзе саобраћајнице, као да је дошло до великог потреса на светским берзама...
 

----------------------------------

Бахато по бехатону

Иако је недељама пре почетка „нове ере булевара” паук служба „Паркинг сервиса” дежурала дуж улице, бахата навика неодговорних возача да остављају возила уз ивичњак док обаве „неодложну” куповину на трафици, није у потпуности искорењена. Осим више од 400 нових паркинг места, за остављање возила се још обилато користе тротоари, прекривени једним слојем бехатонских плоча. Та подлога под теретом лако пуца, а настала штета мери се од неколико хиљада до неколико десетина хиљада динара.
По отварању улице највише казни за непрописно паркирање (готово 50 дневно) написано је око пијаце „Ђерам” где су и трговци остављали кола са робом. Поштовање прописа ових дана контролише патрола саобраћајне полиције. „Ђерам” је, истина, од тада знатно „доведен у ред” али су се неодговорни власници четвороточкаша „преселили” у мање контролисани део код Лиона и преко пута библиотеке „Бранко Миљковић”.
 

М. Луковић