Чекајући "висту"

На нашем тржишту компјутера и информационих технологија ове године може се очекивати промет од око 270 милиона евра. Та сума добијена је на основу прошлогодишње продаје од 245 милиона евра, којој је придодат планирани овогодишњи раст од 11 процената. Предвиђања указују и да ће у нашој земљи бити продато око 180.000 рачунара, али да ће сам промет компјутера бити нешто мањи од 11 одсто.

За то постоје два објашњења. Прво је да је иницијални круг кроз који су фирме и грађани масовно куповали рачунаре завршен, док друго каже да је продаја компјутера привремено стала у ишчекивању новог Мајкрософтовог оперативног система "виста", који би требало да се на тржишту појави почетком следеће године. Тада ће се знати да ли ће постојећи рачунари моћи да раде са новим оперативним системом, односно да ли ће евентуално бити потребна само надоградња –унапређење или куповина нових компјутера.

–  Раст од 11 процената указује да се тржиште даље развија и опоравља од прошлогодишње стагнације, коју су изазвали увођење ПДВ-а на рачунарску опрему и, уопште, пад индустријске производње. Нешто нижи степен раста продаје рачунара не треба да забрињава јер, на пример, истовремено расту улагања у софтвере. То значи да тржиште и корисници сазревају и да прелазе на виши ниво примене рачунара –  каже Милован Матијевић, аналитичар "Ај-Ди-Си адријатикса", огранка америчког "Ај-Ди-Сија" који се на глобалном нивоу и по регионима бави сакупљањем и анализом ИТ података.

Матијевић, међутим, указује да је наша земља и даље на зачељу региона по улагању у информационе технологије. Прошлогодишња потрошња у поменутој области, по становнику, код нас је износила само 33, док су Мађари трошили 191, а Словенци чак 275 евра.

Са оценом да заостајемо за регионом слаже се и Ацо Филиповић,  директор продаје персоналних рачунара "Хјует Пакарда" на нашем тржишту. Он сматра да би слика била знатно боља када би држава са посебном стратегијом подржала примену нових технологија. Такав подстицај најочитији би био у привреди која без ослањања на савремене информационе технологије једноставно неће моћи да се мери са иностраном конкуренцијом.

– О значају ИТ технологија у савременом пословању сувишно је говорити. Али Србију на том пољу карактерише низ специфичности које се појављују као препрека. Тако, на пример, "САП систем" (софтвер), који је у свету прихваћен као успешно решење за праћење свих сегмената пословања, код нас и даље нема адекватан пријем, јер он указује и на неуспешно пословање. Многима то није у интересу тако да избегавају и коче примену САП-а – говори Ацо Филиповић.

Он ипак истиче да се навике полако мењају тако да, на пример, све више фирми купује сервере уместо да, као ранијих година, компјутере повезују преко обичног рачунара. Расте и продаја ласерских штампача, коју као и код других производа поспешује пад цена.

– Генерално се снижавају цене на светском  тржишту. До пре годину дана, рецимо, просечан лаптоп је коштао око хиљаду и по, а данас око 800 евра. Такође је важно напоменути и да су данас кредити знатно доступнији него раније, због чега све већи круг потрошача може да на на тај начин купи компјутер и пратећу опрему – објашњава Филиповић.

Компанија за коју он ради у прошлом кварталу је на нашем тржишту остварила највећи финансијски промет, док је "Фуџицу Сименс" најбољи по броју продатих рачунара. "Хјует Пакард" је, осим ка физичким потрошачима, оријентисан и према великим пословним системима који годишње купују по више стотина компјутера. До таквих муштерија долази се искључиво путем јавних тендера.

– Набавке за велике пословне системе су, поготово ако се ради о инвестицијама из страних кредита, затворене за представнике домаће ИТ индустрије. Јер позиви на тендере су тако састављени да нас у старту дисквалификују. Траже се "бренд нејм" рачунари, које и ми имамо, али обавезно се "заломи" понека, смишљено убачена, ситница која ће нас спречити да и уз најповољнију цену и тражени квалитет победимо – жали се Данко Јевтовић, генерални менаџер "Југодате".