Крајишници плаћају туђе дугове

Сечањ – Некада најуспешнија фирма у општини Сечањ, сладара „Грмеч“ из села Крајишник грца у проблемима који су уследили након приватизације. Јуче је требало да се одржи принудна продаја њене имовине, због дуговања за порез. У задњи час пореске обавезе су подмирене па лицитација није одржана. Овим је, изгледа, прескочена само једна препрека од многих које је оставио претходни власник.
У зрењанинској филијали Пореске управе била је заказана јавна продаја Сушаре, једног од најважнијих погона и некадашње окоснице развоја пограничне општине Сечањ и целог овог краја. „Грмеч“ је доспео у изузетно тешку финансијску ситуацију, а према сајту Народне банке Србије, ово акционарско друштво тренутно је у блокади 292 милиона. Пореска управа не даје податке о томе ко је и како платио поменути порески дуг и тако спречио продају Сушаре, без које би силоси у селу Крајишник, где је седиште фирме, практично били безвредни. Због незавидног стања ову фирму је недавно напустио директор Ратко Вуковић.
Индустријско пољопривредно предузеће „Грмеч“ основали су колонисти из Босне и Херцеговине након што су населили место које су назвали Крајишник. Готово 2.500 становника је на неки начин живело од „Грмеча“ – или су у њему производили јечмени слад за пиво, млели жито у модерном млину, гајили свиње на великој фарми, обрађивали око 2.000 хектара њива, или су сами производили и робу испоручивали фабрици. За „Грмеч“ се, осим по квалитетном сладу, прочуло и по високим приносима.
Крајишници су у првој приватизацији купили 60 одсто капитала свог „Грмеча“, а када је на тржиште изнет и државни део сувласник је постала београдска фирма „Универзал“ иза које стоји баш њихов земљак Душан Ступар. Око трговине акцијама „Грмеча“ село се поделило и посвађало, а већински власник са уделом од 60 одсто акција, након свега, ипак је постала корпорација „Универзал“. У марту ове године власник тог дела „Грмеча“ постала је фирма „Вулин комерц“ из Руме после трансакција са „Универзалом“.
Након доласка нових газда испоставило се да је „Универзал”, како тврде мали акционари и садашњи менаџмент у „Грмечу“, пословао на његову штету извлачећи капитал и селећи га на друга места.
– На пример, за потребе панчевачке Азотаре, такође у власништву „Универзала“, дигао је кредит код АИК банке од 200 милиона динара, чему треба да се дода још 100 милиона динара за неповољне камате, а као гаранција је понуђена земља „Грмеча“. Пошто корисник кредит не враћа, банка тражи 1400 хектара заложене земље, а о таквом пословању коначну одлуку ће донети суд – каже мали акционар Сретен Глигоријевић, истичући да је све пословне потезе „Универзал“ вукао без сагласности сувласника, малих акционара, и да је за собом оставио дуг од 11 милиона евра, и то углавном кроз јемство за кредите које је користио неко други, а не ова фирма. Без хипотека београдске фирме „Грмеч“ би радио солидно: фарма свиња послује добро, њиве су обране или под усевима. Реч је о једином предузећу у Крајишнику и без њега село не би могло да живи, јер, као што је речено, није само реч о 150 запослених, већ и о мештанима који сладари и млину испоручују своје производе.
Ђуро Ђукић