Вива Мексико

Маријачи, трубе, сирене, ватромет, марширајући кактуси, гигантске лутке, циркуске тачке, кловнови и акробате ... Мексиканци имају безброј звучних и визуелних начина да се забаве на обичној фешти. А још када је весеље у част округлих јубилеја (200 година независности од Шпаније и сто година од револуције Емилијана Запате и Панча Виље), онда то мора да буде громогласно и да се чује по целом свету.
И чуло се: Вива Мексико орило се из стотина хиљада грла на централном тргу Сокало у Сијудад Мексику. Мушки су сви одреда ставили сомбреро, они голобради налепили бркове, жене са пунђама или кикицама, тиркиз, сребро, пончоси... А од хране чега све ту нема ... Такоси и тортиље, кукуруз и пасуљ у свим бојама, кромпир и папричице, авокадо и парадајз, све намирнице за које Европа није ни знала пре него што је „открила Америку“. (/slika2)
Хиљаде маријача серенадама су призивали белу голубицу (Paloma blanca) да им донесе мир. Закратко су у томе и успели. Ноћ јубилеја прилика је да се потисне сурова свакодневица обележена крвавим обрачунима наркокартела. „Вива Мексико“ је иначе поклич који као ехо одзвања до најзабаченијих крајева у земљи сомбрера као сећање на дан када је свештеник Мигел Идалго управо том крилатицом позвао народ на побуну против колонизатора.(/slika3)

Сто година касније легендарни Емилијан Запата и Панчо Виља повели су револуцију за права сиромашних. У револуцијама, побунама и ратовима Мексиканци су увек имали стила. О томе сведоче њихове песме, уметност, литература. Једино је овај нови наркорат изгубио сваки кодекс. И зато, чини се снажније него икада до сада, Мексиканци наздрављају својој земљи. Придружујемо се честиткама: Живео Мексико.
З. Ш.