Viva Meksiko

Marijači, trube, sirene, vatromet, marširajući kaktusi, gigantske lutke, cirkuske tačke, klovnovi i akrobate ... Meksikanci imaju bezbroj zvučnih i vizuelnih načina da se zabave na običnoj fešti. A još kada je veselje u čast okruglih jubileja (200 godina nezavisnosti od Španije i sto godina od revolucije Emilijana Zapate i Panča Vilje), onda to mora da bude gromoglasno i da se čuje po celom svetu.
I čulo se: Viva Meksiko orilo se iz stotina hiljada grla na centralnom trgu Sokalo u Sijudad Meksiku. Muški su svi odreda stavili sombrero, oni golobradi nalepili brkove, žene sa punđama ili kikicama, tirkiz, srebro, pončosi... A od hrane čega sve tu nema ... Takosi i tortilje, kukuruz i pasulj u svim bojama, krompir i papričice, avokado i paradajz, sve namirnice za koje Evropa nije ni znala pre nego što je „otkrila Ameriku“. (/slika2)
Hiljade marijača serenadama su prizivali belu golubicu (Paloma blanca) da im donese mir. Zakratko su u tome i uspeli. Noć jubileja prilika je da se potisne surova svakodnevica obeležena krvavim obračunima narkokartela. „Viva Meksiko“ je inače poklič koji kao eho odzvanja do najzabačenijih krajeva u zemlji sombrera kao sećanje na dan kada je sveštenik Migel Idalgo upravo tom krilaticom pozvao narod na pobunu protiv kolonizatora.(/slika3)

Sto godina kasnije legendarni Emilijan Zapata i Pančo Vilja poveli su revoluciju za prava siromašnih. U revolucijama, pobunama i ratovima Meksikanci su uvek imali stila. O tome svedoče njihove pesme, umetnost, literatura. Jedino je ovaj novi narkorat izgubio svaki kodeks. I zato, čini se snažnije nego ikada do sada, Meksikanci nazdravljaju svojoj zemlji. Pridružujemo se čestitkama: Živeo Meksiko.
Z. Š.