Радиоактивна шала или...

ВАЉЕВО – Планина Маљен и његова околина ових летњих дана поново се "тресу", али не од померања тла, већ од прича да је 2. јуна ове године, наводно, уочено да је из једног од два немачка војна ловачка авиона из састава мировних снага на Косову над простором удаљеним 20 миља јужно од Ваљева избачен непознати упаковани терет. Забринутост становника овог краја још је већа, јер пласирану информацију до сада нико званично није демантовао, али ни потврдио. Међу многим нагађањима у вези са овим догађајем јесу и она да су се у товару избаченом у неприступачним деловима планине Маљен налазиле опасне радиоактивне материје, управо прикупљене на Косову, после агресије снага НАТО 1999. године.

Према писању једног београдског недељника, 2. јуна око 15.15 часова пилоти Јатовог авиона који се кретао устаљеним коридором уочили су да је из једног од немачких ловачких авиона избачен непознати терет. Он је, како се наводи у њиховом сведочењу, личио на велику ледену куглу чије пропадање су могли да прате више од једног минута све док није нестао у густим облацима над планином Маљен.

Еколози и друге надлежне службе за заштиту човекове околине из Колубарског округа и даље тврде да немају никаква сазнања о наведеном догађају. Додуше, како су казали из окружне еколошке инспекције у Шапцу, и да знају, такви инциденти нису у њиховој надлежности.

Без обзира на то што први пут чују за наведени догађај, из окружне санитарне инспекције у Ваљеву били су нешто конкретнији и разговорљивији. Ова служба је управо почетком јуна обавила редовну контролу система за пијаћу воду на Дивчибарама, Белановици, Љигу, Убу, Мионици и Осечини на хемијску исправност и присуство радиоактивних материја. Резултати ове контроле који се прослеђују Министарству за здравље били су добри и они се, како нам је објашњено, од 1999. године спроводе у утврђеним интервалима из уз мере појачаног надзора управо због чињенице да је на простору Колубарског округа у време агресије НАТО испаљено више од 200 разорних авионских пројектила.

И из Одељења Министарства за одбрану у Ваљеву, у чијем саставу је служба за обавештавање, односно цивилна заштита, такође кажу да немају никаква сазнања о поменутом догађају. Заправо, у контакту с колегама из Батајнице речено им је да тог дана није регистрован ниједан прелет авиона над Маљеном, изузимајући транспортне хеликоптере, они се врло ретко одвијају. Истовремено додали су да нису добили никакву дојаву од становника са тог подручја са којима иначе имају добре и сталне комуникације посебно после земљотреса из 1998. године. Напросто, из ове службе претпостављају да је реч о нечијој "несланој" шали или привиђењу па грађани треба да буду спокојни.

Владо Додовић, један од руководилаца Фондације за заштиту ретког орла белоглавог супа, сада Центра за природне ресурсе са седиштем у Ваљеву, вели да је још средином јуна у вези са наведеним догађајем чуо одређене приче. Чак је, додаје, према непровереним подацима, тог дана била и једна дојава са терена после које су авиони српског војног ваздухопловства надлетали Маљен и шири простор око њега, али без уочавања било чега сумњивог. Центар за природне ресурсе, који такође има изванредан увид у догађања широм венца ваљевских планина, такође од својих активиста и сарадника није добио никакве дојаве у вези са причом о сумњивом товару наводно избаченом из авиона који је био у прелету овог краја.

Они који су склони нешто "комотнијим" коментарима кажу да је у најгорем случају из наведеног авиона из састава мировних снага на Космету посада могла да избаци контејнер са најобичнијим смећем. Без обзира на све приче, цео догађај не би смео да се релативизује и доводи на ниво било чијих привиђења или бујне маште. Ово тим пре што су на простору Колубарског округа, између осталог, изграђене три фабрике за флаширање пијаће воде. Заправо, у свему недостаје само једна званична информација или саопштење да ли је 2. јуна ове године било еколошког акцидента над планином Маљен, а све то зарад обуздавања непроверених и свакојаких сумњичења која се све више "разигравају", али и додатно плаше овдашње становништво уз "редовна" и свакодневна подрхтавања тла.