Српски је и наш народни језик

Поводом теме о којој „Политика” неколико дана пише, а која се односи на оправданост назива „српскохрватски језик”, који се помиње у уџбенику српског језика за осми разред основне школе, поново смо разговарали са ауторком уџбеника професорком Душком Кликовац са Филолошког факултета у Београду, која одговара на реаговања у штампи.

– Питање језика увек изазива велике страсти и те страсти се лако запале јер људи воле да понављају стереотипе. Није питање да ли Срби говоре српским или српскохрватским језиком. Срби говоре српским језиком, и као народним, и то нико не спори, али ја сам као аутор уџбеника „Српски језик и култура изражавања” морала ђацима да прикажем и социолингвистичку ситуацију. Могла је да стоји и другачија класификација, али то методолошки не би било добро. Можда би неки други аутори, који би писали уџбеник, ово питање избегли, што не би било фер, и ја због тога сад имам проблеме. Да бих објаснила појам штокавског дијалекта, морала сам да уведем и појам српско-хрватски, као лингвистичког конструкта на основу којег су израсли српски, хрватски и бошњачки. А друго је питање да ли је он требало да постоји... Мој задатак је да ђаке упознам са овим термином а не, на пример, да објашњавам да ли су хрватски, бошњачки и српски исти језик, јер то већ залази у политичко питање – каже професорка Кликовац и додаје:

– Закључак Националног просветног савета је да се у уџбенику нађе назив „српскохрватски језик”, а Савет је врховни арбитар кад је о овој теми реч. Људи не читају пажљиво већ само виде да се помиње српскохрватски језик и питају се шта је сад то. А то је социолингвистички конструкт, и општепозната чињеница, у нашој, као и у светској науци – рекла нам је професорка.

На питање како ту чињеницу не зна професор Милош Ковачевић који се залаже за формулацију „српски језик”, наша саговорница је одговорила:

– Ковачевић може да се прави да то не зна. То је елементарно знање сваког ко је полагао Историју српског књижевног језика и завршио Филолошки факултет.

Наша саговорница потврђује и то да се у њеном уџбенику поткрала грешка (где треба да пише кајкавско наречје пише ијекавско), али додаје да је грешка техничке природе, „и толико је груба да је јасно да је реч о очигледној, а не материјалној грешци”.

– Несрећа је што се око овога диже халабука, а не покрећу се многа значајна питања која се налазе у мом уџбенику – смрт језика, угроженост од стране енглеског језика, као и све чешће увођење манипулативног језика реклама и маркетинга.

Мишљење неког од чланова Националног просветног савета о овој теми јуче нисмо могли да добијемо. Професор Александар Јовановић је на путу, у Италији, академик Предраг Пипер, према речима Душке Кликовац, није био на тој седници када је ова тема била на дневном реду, а професор Љубомир Поповић није желео да даје изјаве.

М. Сретеновић