Велика, а јалова потера

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 10. септембра – "Да ли ме је неко тражио", пита Осама бин Ладен жену по повратку из шетње кући. Овај стари виц препричава се и сада као илустрација за највећи амерички трагачки неуспех. Јер, вођа Ал-каиде је и даље ван домашаја агената суперсиле иако је за њим организована највећа потера у историји САД, а вероватно и света.

Ни најмоћније обавештајне службе, ни најсавременија детекторска техника већ две године нису прибавиле ниједан податак који би гониоце приближио хватању "најтраженијег терористе" и америчког "државног непријатеља број један", преноси данас "Вашингтон пост" сведочења надлежних. Нису помогле ни расписана награда од 25 милиона долара, ни сарадња са савезничким властима у Кабулу и Исламабаду, нити испитивање његових ухапшених сарадника широм света.

Последњу прилику да се домогну Бин Ладена Американци су имали и пропустили, како се службено наводи, у јулу 2003. "Закаснили смо за само пола сата", каже генерал Џон Вајнс, ондашњи командант трупа САД у Авганистану.

Кашњење је, заправо, много дуже. Одмах после терористичких удара отетим путничким авионима, пре пет година, на Њујорк и Вашингтон, председник Џорџ Буш је обећао да ће Бин Ладен ускоро долијати "жив или мртав". Хроничари подсећају да је за вођом Ал-каиде потрагу почела још администрација Била Клинтона 1998. после атентата на амбасаде САД у Кенији и Танзанији и да је пропустила "чак три шансе да га ухвати".

Није искључено да је Бин Ладен, као својевремени амерички савезник у борби против совјетских трупа у Авганистану, добро изучио методе садашњих прогонитеља. Али, овдашњи познаваоци истичу низ других фактора који су допринели његовој неухватљивости: 1. немоћ ЦИА да убаци "кртице" у редове Ал-каиде; 2. неспремност Пакистанаца (претпоставља се да се скрива у њиховој пограничној зони са Авганистаном) да га открију; 3. обновљене акције Ал-каиде и талибана у Авганистану; 4. дезорганизација у службама САД; 5. презаузетост Американаца искушењима у Ираку; и 6. неприступачни терени.

Хватање Бин Ладена престало је да буде амерички стратешки приоритет само неколико месеци после инвазије којом је свргнута талибанска власт у Авганистану, каже ондашњи експерт Савета за националну безбедност Флинт Леверет. Да тада многи кадрови нису преусмерени ка Ираку, досад би Бин Ладен већ био ухапшен или ликвидиран, тврди Леверет.

Потрага је поново појачана пре три месеца, по наређењу шефа Беле куће. Ангажован је тим тајне Команде за заједничке специјалне операције, предвођен генералом Стенлијем Мекристалом. Њему се у заслуге приписује недавна ликвидација једног од Ал-каидиних вођа Абу Мусаба ал Заркавија. Претпоставља се да ће успети да превлада и контрапродуктивну конкурентност Пентагона и ЦИА. Од Бин Ладена, међутим, ни трага, иако има његовог гласа – за последњих пет година јавности су разаслане 23 његове поруке на видео или аудио-касетама. Заједно са замеником Ајманом ал Завахиријем, још је најтраженији на листи ЦИА, где су означени као "циљеви високе вредности број 1 и 2".

Иако се још "не зна где се тачно крије Бин Ладен", трагачи тврде да знају како им измиче. Чувају га, кажу, три прстена његових безбедњака. Често су преобучени у жене да заварају посматраче из шпијунских летелица. Отежавајућа је околност што не користи ни електронску пошту, ни мобилни телефон, жале се гонитељи који су тако спречени да користе технолошку предност "пресретањем" телекомуникација.

"Као да је у земљу пропао", додају трагачи. Ако и јесте није у гробу, кажу пакистански истражитељи и тврде да је Бил Ладен жив и активан.

У међувремену се показало, наводи "Пост", да исламски екстремисти жестоко дејствују и без контакта с Бин Ладеном. Његов утицај на разноврсну герилу је опао, сматрају поједини амерички стручњаци, али се сви слажу да би његово хапшење било "велики плус" за америчке снаге. Засад им на том задатку остаје – велики минус.