Пиљарска политика

За напредак на предстојећој рунди преговора у Бечу, о броју нових српских општина на Космету, потребно је да међународни посредници предвођени Мартијем Ахтисаријем (Уносек) изврше притисак на Албанце, изјавио је јуче координатор српског тима за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић. "Предуслов за напредак у преговорима је да Уносек убеди Албанце да озбиљно прихвате разлоге формирања нових општина", рекао је Самарџић.

Преговори о броју нових општина са српском већином на Космету и њиховим границама заказани су за 15. септембар у Бечу.

Самарџић сматра да је притисак потребан, због тога што се Албанци понашају "као да је на Косову и Метохији све нормално, и чуде се што Срби траже нове општине и нове надлежности, тврдећи да тога у Европи нема". "Албанци неће да прихвате чињеничну стварност да је Косово очишћено од Срба, да је извршен невероватан етнички погром и да се на Космет морају вратити људи, и да на њему мора заједнички да се живи", указао је Самарџић.

Због таквог става, Самарџић сматра да "Уносек треба да разговара са Албанцима о питању дуга према суграђанима на Космету".

Према његовом мишљењу, поента преговора није да се "лицитирањем" договара о броју нових општина, већ да се примене критеријуми Београда о формирању нових општина, који су, како је казао, већ прихваћени у досадашњем току преговора. Самарџић је поновио да после неуспеха Унмика да врати Србе у велике градове, Београд инсистира на стварању простора за повратак Срба и на формирању повратничких општина. "Непристајање на повратничке општине значи непристајање на повратак Срба и ми то морамо тако да представљамо. Свака општина има свој разлог оснивања и зато ће предстојећи разговор бити тешки", казао је Самарџић.

Понављајући да на последњој рунди преговора у Бечу, о принципима децентрализације на Космету, није било напретка, Самарџић је истакао да је "албанска страна ретерирала и довела у питање да се већинским српским општинама дају појачане надлежности".

Он је оценио да су Албанци "направили један трик, којим су хтели да се онемогући било какво усаглашавање". "Уносек је био неутралан и чека да се ми договоримо", навео је координатор преговарачког и додао да је усаглашавање са албанском страном изостало у важним стварима. За преговоре о заштити верског и културног наслеђа на Косову, Самарџић каже да је напредак направљен у томе што и Уносек и Унеско, а донекле и Албанци, прихватају све већи број заштитних зона. "Ми смо тражили 39 и до сада смо се нашли на око 30. И у обиму заштитних зона траје усаглашавање и потребно је још неко време да се договор направи о безбедносном режиму заштите", рекао је Самарџић.

Што се тиче захтева Београда за повратак својине Српској православној цркви на Косову, Самарџић је казао да има још неразјашњених питања, али му се чини да се и о томе може постићи споразум.

За преговоре о правима заједница, Самарџић је рекао да ту "ствари стоје у месту", тврдећи да је Уносек наопако поставио редослед. Он је одбацио оцену председавајућег на преговорима Албера Роана, по завршетку последње рунде преговора, да Београд не чини уступке. "То је стари притисак на Београд, и они још увек мисле, мада не као раније, да ће притиском на Београд завршити посао, а не притиском на тежу страну - приштинску. Просто им се чини да је лакше притискати Београд, али виде да није", рекао је Самарџић.