Криза доноси нова суђења

Први основни суд у Београду на данашњи дан има 251.962 предмета у раду и 192 изабраних судија, од којих је један разрешен на сопствени захтев, а десет је на дужем боловању, тако да фактички ради 181 судија. Покрива територију десет централних градских општина, са 1.311.975 становника. У овај суд долази једна трећина свих предмета из надлежности основних судова у Србији.

Једна трећина Србије, дакле, суди се у овом суду, а он ради на три места – у Палати правде (кривица), у згради бившег Четвртог општинског суда у Новом Београду (оставине, породични спорови, ванпарница, радни спорови, извршења) и згради бившег Петог општинског суда у Устаничкој улици (парница).

(/slika2)– Имамо неочекивано велики прилив предмета у овој години у свим материјама. Мислим да свака криза доноси велики број предмета. Чим падне вредност динара и дођу нека неизвесна времена, сви извршни повериоци одмах подносе предлоге за извршење, а многи нерегулисани односи у различитим институцијама, државним органима и међу људима преламају се преко суда. Не прави суд предмете, већ предмети долазе у суд. Кад год је потребно, одређени број запослених ради после подне и прековремено – каже судија Тања Шобат, вршилац функције председника Првог основног суда у Београду.

Председница Високог савета судства Ната Месаровић рекла је, после анализе првих шест месеци рада нове судске мреже, да је потребна помоћ Првом основном суду у Београду.

– Високи савет судства је већ помогао доношењем одлуке да повећа број судија у нашем суду за 31. То значи да ће се повећати број судија у сваком одељењу. Свака помоћ Високог савета нам је добродошла. Урадили смо заиста много од почетка године, радило се упоредо са селидбом огромног броја предмета и грађевинским радовима у зградама. Упоредо смо радили и на селидби 1.400.000 архивираних предмета, у зграду која се налази на Вилиним водама. Направљено је 13 нових судница, адаптиране су шалтер-сале, стали смо на ноге, али нам је потребно још судија и судијских сарадника, референата и записничара, с обзиром да је повећан број судија. Имаћемо проблем где да их сместимо јер слободних кабинета и простора за писарнице више нема – каже Тања Шобат.

(/slika3)Нема више места ни за смештај предмета. Само у парници тренутно их има 36.745 у раду. Од тога је 11.280 предмета старијих од две године, а највећа група парничних предмета је по тужбама војних пензионера против Фонда „Сово” за накнаду штета (чак 19.336). Много је парница на основу регресних тужби осигуравајућих друштава, затим за сметање поседа, накнаду штете и разна имовинска потраживања.

– У згради суда у Устаничкој улици дневно суди четрдесет судија, а толико има и судница. Ако су лакши предмети, један судија дневно закаже и до двадесет рочишта, ако су сложенији два или три рочишта. Судијски посао је напоран, захтева много енергије, знање, стручности и способности да комуницира на прави начин са странкама. Наше странке различито реагују у судници, врло често су нервозне, искључиве, са предубеђењем  и предрасудама, умеју да буду и непријатне, а то су особине проистекле из нерешеног конфликта и проблема који их је и довео на суд. Врло често су с разлогом и незадовољне – каже Тања Шобат.

У згради у Палати правде дневно суди и до двадесет судија, у кривици и дванаест судија у истражном одељењу. Дешава се да сепретреси често одлажу у случајевима када има много окривљених, па не дођу сви на суђење јер многима није уручен позив зато што нису пронађени на пријављеној адреси. Некада не дођу браниоци, правдајући се другим суђењима заказаним у исто време, а врло често се и траже одлагања.

А. Петровић

-----------------------------------------------------------

Млади одлазе из правосуђа у банке

– Један од проблема с којима се суд суочава је одлазак запослених и судијских сарадника из овог суда. Од 192 стручна сарадника, колико треба да има суд, остало је само 70. Неки од њих су изабрани за судијске помоћнике у вишим судовима, а један број младих људи, дипломираних правника, који су били добро обучени за овај посао, отишло је из овог суда на радна места с већим платама, углавном у банке. То је и разумљиво када се има у виду да је плата сарадника у суду од 32.000 до 40.000 динара, а плате правника у банкама су два до три пута веће – каже Тања Шобат.

-----------------------------------------------------------

Сви неплаћени рачуни у једној бараци

Сви извршни „предмети на основу веродостојних исправа”, а то су углавном неплаћени рачуни јавних предузећа, пренети су у помоћни објекат – бараку, поред зграде бившег Четвртог општинског суда у Новом Београду, иза старог „Меркатора”. Ту су смештени сви београдски дугови за комуналије, као и неплаћени рачуни за струју, воду, мобилну телефонију и топлотну енергију, у више од милион и осам стотина хиљада белих фасцикли. На њиховој ручној и компјутерској обради ради 40 људи, радним данима и викендом. То су решени предмети у којима је дата дозвола за извршење.

–Једни сортирају предмете, заводе их у омот списа, други их уносе у компјутере. Стално стижу нови, по десет џакова дневно, некад и више, тако да ово личи на једну производњу белих фасцикли са неплаћеним рачунима и судским решењима – каже Александар Бурсаћ, шеф писарнице веродостојних исправа.

Уводи нас у просторију у којој је смештено 110.000 фасцикли неплаћеног „Инфостана”, само у овој години. Каже да неки грађани имају и по 50 извршних предмета у овој бараци, а да се укупно, у свим фасциклама, врти око 100.000 грађана који редовно годинама не плаћају своје рачуне. Неки су у међувремену платили, али повериоци о томе не обавештавају суд.

Укупно 37 судских извршитеља покушава да наплати дугове „смештене” у овом објекту.

-----------------------------------------------------------

Аутоматско вођење предмета

Први основни суд има од почетка године нови софтвер за праћење свих судских предмета, који се зове АВП, а значи аутоматско вођење предмета. Сви предмети су почетком године добили нови број и новог судију. Директно из кутија, које су камионима вожене из ранијих пет општинских судова у три зграде новог Првог основног суда, предмети су завођени ручно у компјутер.

Један број компјутера је овом суду донирала Влада Краљевине Норвешке, преко ИМГ међувладине организације ЕУ, која годинама помаже судовима у Србији, и која сада финансира неке од грађевинских радова у зградама суда (у Устаничкој улици и Булевару Михаила Пупина).

Од Министарства правде Србије суд је добио десетвозила за потребе приликом спровођења извршења.