Kriza donosi nova suđenja

Prvi osnovni sud u Beogradu na današnji dan ima 251.962 predmeta u radu i 192 izabranih sudija, od kojih je jedan razrešen na sopstveni zahtev, a deset je na dužem bolovanju, tako da faktički radi 181 sudija. Pokriva teritoriju deset centralnih gradskih opština, sa 1.311.975 stanovnika. U ovaj sud dolazi jedna trećina svih predmeta iz nadležnosti osnovnih sudova u Srbiji.

Jedna trećina Srbije, dakle, sudi se u ovom sudu, a on radi na tri mesta – u Palati pravde (krivica), u zgradi bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu (ostavine, porodični sporovi, vanparnica, radni sporovi, izvršenja) i zgradi bivšeg Petog opštinskog suda u Ustaničkoj ulici (parnica).

(/slika2)– Imamo neočekivano veliki priliv predmeta u ovoj godini u svim materijama. Mislim da svaka kriza donosi veliki broj predmeta. Čim padne vrednost dinara i dođu neka neizvesna vremena, svi izvršni poverioci odmah podnose predloge za izvršenje, a mnogi neregulisani odnosi u različitim institucijama, državnim organima i među ljudima prelamaju se preko suda. Ne pravi sud predmete, već predmeti dolaze u sud. Kad god je potrebno, određeni broj zaposlenih radi posle podne i prekovremeno – kaže sudija Tanja Šobat, vršilac funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Predsednica Visokog saveta sudstva Nata Mesarović rekla je, posle analize prvih šest meseci rada nove sudske mreže, da je potrebna pomoć Prvom osnovnom sudu u Beogradu.

– Visoki savet sudstva je već pomogao donošenjem odluke da poveća broj sudija u našem sudu za 31. To znači da će se povećati broj sudija u svakom odeljenju. Svaka pomoć Visokog saveta nam je dobrodošla. Uradili smo zaista mnogo od početka godine, radilo se uporedo sa selidbom ogromnog broja predmeta i građevinskim radovima u zgradama. Uporedo smo radili i na selidbi 1.400.000 arhiviranih predmeta, u zgradu koja se nalazi na Vilinim vodama. Napravljeno je 13 novih sudnica, adaptirane su šalter-sale, stali smo na noge, ali nam je potrebno još sudija i sudijskih saradnika, referenata i zapisničara, s obzirom da je povećan broj sudija. Imaćemo problem gde da ih smestimo jer slobodnih kabineta i prostora za pisarnice više nema – kaže Tanja Šobat.

(/slika3)Nema više mesta ni za smeštaj predmeta. Samo u parnici trenutno ih ima 36.745 u radu. Od toga je 11.280 predmeta starijih od dve godine, a najveća grupa parničnih predmeta je po tužbama vojnih penzionera protiv Fonda „Sovo” za naknadu šteta (čak 19.336). Mnogo je parnica na osnovu regresnih tužbi osiguravajućih društava, zatim za smetanje poseda, naknadu štete i razna imovinska potraživanja.

– U zgradi suda u Ustaničkoj ulici dnevno sudi četrdeset sudija, a toliko ima i sudnica. Ako su lakši predmeti, jedan sudija dnevno zakaže i do dvadeset ročišta, ako su složeniji dva ili tri ročišta. Sudijski posao je naporan, zahteva mnogo energije, znanje, stručnosti i sposobnosti da komunicira na pravi način sa strankama. Naše stranke različito reaguju u sudnici, vrlo često su nervozne, isključive, sa predubeđenjem  i predrasudama, umeju da budu i neprijatne, a to su osobine proistekle iz nerešenog konflikta i problema koji ih je i doveo na sud. Vrlo često su s razlogom i nezadovoljne – kaže Tanja Šobat.

U zgradi u Palati pravde dnevno sudi i do dvadeset sudija, u krivici i dvanaest sudija u istražnom odeljenju. Dešava se da sepretresi često odlažu u slučajevima kada ima mnogo okrivljenih, pa ne dođu svi na suđenje jer mnogima nije uručen poziv zato što nisu pronađeni na prijavljenoj adresi. Nekada ne dođu branioci, pravdajući se drugim suđenjima zakazanim u isto vreme, a vrlo često se i traže odlaganja.

A. Petrović

-----------------------------------------------------------

Mladi odlaze iz pravosuđa u banke

– Jedan od problema s kojima se sud suočava je odlazak zaposlenih i sudijskih saradnika iz ovog suda. Od 192 stručna saradnika, koliko treba da ima sud, ostalo je samo 70. Neki od njih su izabrani za sudijske pomoćnike u višim sudovima, a jedan broj mladih ljudi, diplomiranih pravnika, koji su bili dobro obučeni za ovaj posao, otišlo je iz ovog suda na radna mesta s većim platama, uglavnom u banke. To je i razumljivo kada se ima u vidu da je plata saradnika u sudu od 32.000 do 40.000 dinara, a plate pravnika u bankama su dva do tri puta veće – kaže Tanja Šobat.

-----------------------------------------------------------

Svi neplaćeni računi u jednoj baraci

Svi izvršni „predmeti na osnovu verodostojnih isprava”, a to su uglavnom neplaćeni računi javnih preduzeća, preneti su u pomoćni objekat – baraku, pored zgrade bivšeg Četvrtog opštinskog suda u Novom Beogradu, iza starog „Merkatora”. Tu su smešteni svi beogradski dugovi za komunalije, kao i neplaćeni računi za struju, vodu, mobilnu telefoniju i toplotnu energiju, u više od milion i osam stotina hiljada belih fascikli. Na njihovoj ručnoj i kompjuterskoj obradi radi 40 ljudi, radnim danima i vikendom. To su rešeni predmeti u kojima je data dozvola za izvršenje.

–Jedni sortiraju predmete, zavode ih u omot spisa, drugi ih unose u kompjutere. Stalno stižu novi, po deset džakova dnevno, nekad i više, tako da ovo liči na jednu proizvodnju belih fascikli sa neplaćenim računima i sudskim rešenjima – kaže Aleksandar Bursać, šef pisarnice verodostojnih isprava.

Uvodi nas u prostoriju u kojoj je smešteno 110.000 fascikli neplaćenog „Infostana”, samo u ovoj godini. Kaže da neki građani imaju i po 50 izvršnih predmeta u ovoj baraci, a da se ukupno, u svim fasciklama, vrti oko 100.000 građana koji redovno godinama ne plaćaju svoje račune. Neki su u međuvremenu platili, ali poverioci o tome ne obaveštavaju sud.

Ukupno 37 sudskih izvršitelja pokušava da naplati dugove „smeštene” u ovom objektu.

-----------------------------------------------------------

Automatsko vođenje predmeta

Prvi osnovni sud ima od početka godine novi softver za praćenje svih sudskih predmeta, koji se zove AVP, a znači automatsko vođenje predmeta. Svi predmeti su početkom godine dobili novi broj i novog sudiju. Direktno iz kutija, koje su kamionima vožene iz ranijih pet opštinskih sudova u tri zgrade novog Prvog osnovnog suda, predmeti su zavođeni ručno u kompjuter.

Jedan broj kompjutera je ovom sudu donirala Vlada Kraljevine Norveške, preko IMG međuvladine organizacije EU, koja godinama pomaže sudovima u Srbiji, i koja sada finansira neke od građevinskih radova u zgradama suda (u Ustaničkoj ulici i Bulevaru Mihaila Pupina).

Od Ministarstva pravde Srbije sud je dobio desetvozila za potrebe prilikom sprovođenja izvršenja.