Чеси воде, али на муци се познају јунаци

Ненад Зимоњић и Новак Ђоковић као да нису били орни за прегнуће. И то први пут од када се саставе у репрезентацији. Њиховом здруженом здушном деловању није могао ништа аустралијски дубл пре три године у Београдској арени, а ни руски усред Москве претпрошлог циклуса. Али, тако је то кад дубл-мајстор Зимоњић као локомотива повуче Ђоковићеву врхунску игру и тачност с основне линије. Онда све буде под конац. Између њих двојице и птица би тешко пролетела, а ударци им разбијају и најскривеније пукотине у противничком бедему.

Јуче, у Арени која нити је била пуна, нити гротло у којем узаври крв на игралишту, наш двојац је такав утисак оставио само у једном сету – првом. У остала три развој догађаја на терену потпуно су контролисали њихови супарници Радек Штјепанек и Томаш Бердих. Чешки дубл је победио заслужено, с 3:6, 6:1, 6:4, 6:1. Приредио је радост за неколико десетина бучних гостујућих навијача, који и упркос Типсаревићевом прексиноћњем сјају опет верују да нису узалуд били друм.

Чешка у полуфиналу Дејвисовог купа води с 2:1. Од финалног надметања дели је победа, а нашу репрезентацију две. Ништа, дакле, није изгубљено, а данас је дан да се на муци познају јунаци. Верујемо у дупке пуној дворани, која ће бити подстрек Ђоковићу да се против Бердиха избори за одлучујући, пети меч. У том случају Типсаревић би очи у очи с незгодним Штјепанеком био на искушењу каријере. Наш тим није био финалиста угледног екипног такмичења Међународне тениске федерације ни у оним блиставим годинама поткрај осамдесетих. Почетак је данас у 14 часова, час раније него претходна два дана.

И наш селектор Богдан Обрадовић, у договору с утицајним саветником Николом Пилићем, и чешки Јарослав Навратил су, као што се и претпостављало, извршили измене у односу на најављене парове. Уместо Виктора Троицког, кога је уздрмао пораз на првом мечу, играо је, дакле, одморени Ђоковић. Јасно се знало да преко пута неће стајати Јан Хајек и Иво Минар него Штјепанек и Бердих, иако су обојица били актери и претходног дана.

Почело је како смо желели. Наш пар је повео с 1:0 у сетовима, а одсудни гем му је припао на противнички сервис (5:3). Уместо полета, беше то зенит

заједничке игре наших тенисера. Чеси су пред мрежом поставили непробојну уставу, немилосрдно кажњавајући то што Зимоњић није личио на себе, а Ђоковић био с иначе непоузданим волејима, без оштрине и загонетности.

Бердих, а нарочито Штјепанек су сервирали одлично. Тако су стварали пресудну предност за ефикасну игру у пољу, а наши нису имали одговор ни подаље од мреже. Онај један брејк у првом сету био је и наш једини на мечу, а створене су још само две шансе. Чеси су вукли конце игре, они су били прибранији и присебнији, у крајњој линији и мотивисанији. Видело се да су уиграни.Деловали су као тим.

Ретко, готово никад, виђамо Зимоњића да од беса баци рекет о терен. Било је и тога, руку на срце само једном, али и то је сликовито говорило колико незадовољство избија из њега и због свог подбачаја и због укупног стања ствари. Чеси су, вођени својим плодоносним договорима, стекли чак туце прилика за брејк. Искористили су пола од тога. Заиста превише с обзиром на класу наших играча.

– Нисмо имали среће у неким тренуцима, а Чеси су играли веома добро. Не смемо да се поколебамо, већ да изађемо на терен да победимо. Бердих је сјајно играо у дублу, али сам његове мане уочио када се састао с Типсаревићем – казао јеЂоковић.

Зимоњић не бежи од одговорности. Признаје да је играо слабо.

– Добро смо почели, добро смо се уклопили, с обзиром да нисмо играли заједно две године. Чеси су затим добро сервирали, а ја сам слабо узвраћао. Нисмо искористили шансе да се вратимо у игру. Нисам задовољан колико сам приказао.

– Добра атмосфера у тиму ми је помогла да се опоравим од пораза првог дана. Сада имамо одличан резултат. Надам се да ћу да савладам Ђоковића, који ће бити под великим притиском. Мени ће бити лакше него против Типсаревића – сматра Бердих.

Пред Обрадовићем, а посебно Пилићем били су тешко вече и јутро. Требало је осоколити наш тим, ако је клонуо духом. Психолошка предност је на страни гостију, али зар то није околност да наша победа буде слађа. Пораз је горак како год.

Г. Анђелић

-----------------------------------------------------------

Французи већ у финалу

Француска тениска репрезентација играће 16. пут у финалу Дејвисовог купа, пошто је у дворани у Лиону, на тврдој подлози, стекла недостижну предност против Аргентине од 3:0. Домаћи тенисери су победили и у игри парова: Арно Клеман, Мишел Лодра – Едуардо Шванк, Орасио Зебаљос 6:4, 7:5, 6:3.

Француска, која је с девет трофеја трећа на листи шампиона, претходни пут је тријумфовала 2001, када је у Мелбурну савладала Аустралију с 3:2. Идуће године, у свом последњем финалу, није одбранила трон у „Берсију” у Паризу. С 3:2 се радовала Русија. Од 3. до 5. децембра састаће се с нашим тимом у Београду или с чешким код куће.

-----------------------------------------------------------

Руски тенисери донели Казахстану историјску победу

У Дејвисовом купу се игра и осам мечева плеј-офа, а победници стичу право да догодине буду међу 16 најбољих репрезентација у Светској групи. Казахстан је постигао историјски успех, јер ће први пут бити у најбољем друштву. Код куће је стекао недостижних 3:0 против Швајцарске, која је дошла без великог Рожеа Федерера, али са Станисласом Вавринком (20. на светској листи). Ни он, међутим, није био од помоћи. У другом мечу првог дана изгубио је од Михаила Кукушкина с 3:2 у сетовима. Претходно је Андреј Голубјов савладао Марка Кјудинелија с 3:0. У игри парова јуче Голубјов и Јуриј Шчукин су били успешнији од Вавринке и Ива Алегра с 3:0. И четврти тенисер у казахстанској репрезентацији је Рус. То је Јевгениј Корољов.

Остали резултати после прва два дана: Израел – Аустрија 2:1, Колумбија – САД 1:1 (дубл синоћ), Немачка – Јужна Африка 3:0, Шведска – Италија 2:1, Индија – Бразил 1:2, Аустралија – Белгија 2:1, Румунија – Еквадор 3:0.