Česi vode, ali na muci se poznaju junaci

Nenad Zimonjić i Novak Đoković kao da nisu bili orni za pregnuće. I to prvi put od kada se sastave u reprezentaciji. Njihovom združenom zdušnom delovanju nije mogao ništa australijski dubl pre tri godine u Beogradskoj areni, a ni ruski usred Moskve pretprošlog ciklusa. Ali, tako je to kad dubl-majstor Zimonjić kao lokomotiva povuče Đokovićevu vrhunsku igru i tačnost s osnovne linije. Onda sve bude pod konac. Između njih dvojice i ptica bi teško proletela, a udarci im razbijaju i najskrivenije pukotine u protivničkom bedemu.

Juče, u Areni koja niti je bila puna, niti grotlo u kojem uzavri krv na igralištu, naš dvojac je takav utisak ostavio samo u jednom setu – prvom. U ostala tri razvoj događaja na terenu potpuno su kontrolisali njihovi suparnici Radek Štjepanek i Tomaš Berdih. Češki dubl je pobedio zasluženo, s 3:6, 6:1, 6:4, 6:1. Priredio je radost za nekoliko desetina bučnih gostujućih navijača, koji i uprkos Tipsarevićevom preksinoćnjem sjaju opet veruju da nisu uzalud bili drum.

Češka u polufinalu Dejvisovog kupa vodi s 2:1. Od finalnog nadmetanja deli je pobeda, a našu reprezentaciju dve. Ništa, dakle, nije izgubljeno, a danas je dan da se na muci poznaju junaci. Verujemo u dupke punoj dvorani, koja će biti podstrek Đokoviću da se protiv Berdiha izbori za odlučujući, peti meč. U tom slučaju Tipsarević bi oči u oči s nezgodnim Štjepanekom bio na iskušenju karijere. Naš tim nije bio finalista uglednog ekipnog takmičenja Međunarodne teniske federacije ni u onim blistavim godinama potkraj osamdesetih. Početak je danas u 14 časova, čas ranije nego prethodna dva dana.

I naš selektor Bogdan Obradović, u dogovoru s uticajnim savetnikom Nikolom Pilićem, i češki Jaroslav Navratil su, kao što se i pretpostavljalo, izvršili izmene u odnosu na najavljene parove. Umesto Viktora Troickog, koga je uzdrmao poraz na prvom meču, igrao je, dakle, odmoreni Đoković. Jasno se znalo da preko puta neće stajati Jan Hajek i Ivo Minar nego Štjepanek i Berdih, iako su obojica bili akteri i prethodnog dana.

Počelo je kako smo želeli. Naš par je poveo s 1:0 u setovima, a odsudni gem mu je pripao na protivnički servis (5:3). Umesto poleta, beše to zenit

zajedničke igre naših tenisera. Česi su pred mrežom postavili neprobojnu ustavu, nemilosrdno kažnjavajući to što Zimonjić nije ličio na sebe, a Đoković bio s inače nepouzdanim volejima, bez oštrine i zagonetnosti.

Berdih, a naročito Štjepanek su servirali odlično. Tako su stvarali presudnu prednost za efikasnu igru u polju, a naši nisu imali odgovor ni podalje od mreže. Onaj jedan brejk u prvom setu bio je i naš jedini na meču, a stvorene su još samo dve šanse. Česi su vukli konce igre, oni su bili pribraniji i prisebniji, u krajnjoj liniji i motivisaniji. Videlo se da su uigrani.Delovali su kao tim.

Retko, gotovo nikad, viđamo Zimonjića da od besa baci reket o teren. Bilo je i toga, ruku na srce samo jednom, ali i to je slikovito govorilo koliko nezadovoljstvo izbija iz njega i zbog svog podbačaja i zbog ukupnog stanja stvari. Česi su, vođeni svojim plodonosnim dogovorima, stekli čak tuce prilika za brejk. Iskoristili su pola od toga. Zaista previše s obzirom na klasu naših igrača.

– Nismo imali sreće u nekim trenucima, a Česi su igrali veoma dobro. Ne smemo da se pokolebamo, već da izađemo na teren da pobedimo. Berdih je sjajno igrao u dublu, ali sam njegove mane uočio kada se sastao s Tipsarevićem – kazao jeĐoković.

Zimonjić ne beži od odgovornosti. Priznaje da je igrao slabo.

– Dobro smo počeli, dobro smo se uklopili, s obzirom da nismo igrali zajedno dve godine. Česi su zatim dobro servirali, a ja sam slabo uzvraćao. Nismo iskoristili šanse da se vratimo u igru. Nisam zadovoljan koliko sam prikazao.

– Dobra atmosfera u timu mi je pomogla da se oporavim od poraza prvog dana. Sada imamo odličan rezultat. Nadam se da ću da savladam Đokovića, koji će biti pod velikim pritiskom. Meni će biti lakše nego protiv Tipsarevića – smatra Berdih.

Pred Obradovićem, a posebno Pilićem bili su teško veče i jutro. Trebalo je osokoliti naš tim, ako je klonuo duhom. Psihološka prednost je na strani gostiju, ali zar to nije okolnost da naša pobeda bude slađa. Poraz je gorak kako god.

G. Anđelić

-----------------------------------------------------------

Francuzi već u finalu

Francuska teniska reprezentacija igraće 16. put u finalu Dejvisovog kupa, pošto je u dvorani u Lionu, na tvrdoj podlozi, stekla nedostižnu prednost protiv Argentine od 3:0. Domaći teniseri su pobedili i u igri parova: Arno Kleman, Mišel Lodra – Eduardo Švank, Orasio Zebaljos 6:4, 7:5, 6:3.

Francuska, koja je s devet trofeja treća na listi šampiona, prethodni put je trijumfovala 2001, kada je u Melburnu savladala Australiju s 3:2. Iduće godine, u svom poslednjem finalu, nije odbranila tron u „Bersiju” u Parizu. S 3:2 se radovala Rusija. Od 3. do 5. decembra sastaće se s našim timom u Beogradu ili s češkim kod kuće.

-----------------------------------------------------------

Ruski teniseri doneli Kazahstanu istorijsku pobedu

U Dejvisovom kupu se igra i osam mečeva plej-ofa, a pobednici stiču pravo da dogodine budu među 16 najboljih reprezentacija u Svetskoj grupi. Kazahstan je postigao istorijski uspeh, jer će prvi put biti u najboljem društvu. Kod kuće je stekao nedostižnih 3:0 protiv Švajcarske, koja je došla bez velikog Rožea Federera, ali sa Stanislasom Vavrinkom (20. na svetskoj listi). Ni on, međutim, nije bio od pomoći. U drugom meču prvog dana izgubio je od Mihaila Kukuškina s 3:2 u setovima. Prethodno je Andrej Golubjov savladao Marka Kjudinelija s 3:0. U igri parova juče Golubjov i Jurij Ščukin su bili uspešniji od Vavrinke i Iva Alegra s 3:0. I četvrti teniser u kazahstanskoj reprezentaciji je Rus. To je Jevgenij Koroljov.

Ostali rezultati posle prva dva dana: Izrael – Austrija 2:1, Kolumbija – SAD 1:1 (dubl sinoć), Nemačka – Južna Afrika 3:0, Švedska – Italija 2:1, Indija – Brazil 1:2, Australija – Belgija 2:1, Rumunija – Ekvador 3:0.