Србија разговара: Грејање и цена гаса

Уочи почетка грејне сезоне, опет, слушамо исту причу: да има довољно мазута и гаса, да грејање већ сутра може да почне, али и овога пута остајемо без одговора – ко ће све то да плати?

О томе смо разговарали с Душаном Бајатовићем, генералним директором „Србијагаса“, и др Зораном Михајловић-Милановић, председницом Савета за енергетику СНС-а.

Политика: Хоћете ли подносити захтев за поскупљење гаса и која би то реална цена у овом тренутку требало да буде

Бајатовић Створили су се услови да поднесемо захтев за поскупљењем гаса, јер се цена у динарима променила за више од три одсто. Сви у влади знају да гас мора да поскупи и консултације трају. Гас би требало да поскупи за око 25,1 одсто, али смо узконсултацију са Агенције за енергетику прихватили да у нову цену не урачунавамо све трошкове законом предвиђене методологијом, укључујући и курсне разлике. На основу те рачунице гас треба да поскупи 18,2 одсто, с тим што та корекција неће бити линеарна. Односно, нова цена за домаћинства требало би да буде виша за 13, а даљинских система 14 одсто.

Политика: Дакле, трошкови „Србијагаса“ се неће прелити на рачуне крајњег потрошача?

Бајатовић: Сигурно да неће јер то не дозвољава законом утврђене методологија за израчунавање цене гаса. Ни о томе не одлучује „Србијагас“, већ влада. Влада гледа да избегне макроекономске поремећаје, мада мислим да цена гаса не би превише утицала на пројектовану инфлацију до краја године, можда за око 0,5 одсто.

Политика: Да ли постоје реални разлози да гас поскупи у тренутку замрзнутих плата и пензија?

Михајловић-Милановић:Грађани плаћају кроз цену гаса лошу пословну политику и неефикасност„Србијагаса“. Повећање цене гаса коју ћете сада, или можда нешто касније, добити с оваквом владом само ће довести до додатног осиромашења буџета домаћинстава, а с друге стране ће се покрити губици „Србијагаса“ које нисте смели да имате. Ако хоћемо да све више људи користи гас, онда држава мора да води рачуна колико ће он коштати. „Србијагас“ каже да је усагласио своје захтеве за повећањем цене са Агенцијом за енергетику, али треба да видимо да ли је у то ново предложено поскупљење урачунат само однос курса долара и динара или постоје и друге ствари, а то су пре свега мисли на економски оправдане трошкове и ефикасност „Србијагаса“.

Политика: Хоћете да кажете да Бајатовић није у праву када каже да то неће оптеретити крајњег потрошача

Михајловић-Милановић: Чињеница је да је то предузеће пословало с губицима, што није карактеристично ни за једну другу гасну компанију на свету. Имамо посредника у куповини гаса, „Југоросгас“. „Србијагас“ је себи припојио фирме које му по основној делатности уопште не припадају. Све то оптерећује крајњег потрошача и то је економски доказиво. Тиме се оптерећује цена кубног метра гаса.

Бајатовић: Ништа од тога не стоји. „Србијагас“ не може само да утврди цену гаса, већ постоји методологија и она не подразумева трошкове ниједног супсидијара (фирме коју је „Србијагаса“ преузела), чак ни каматних стопа. Јасно је прецизирано шта ми можемо да покажемо као трошак. Тачно је да се води социјална политика преко јавних предузећа, пре свега ЕПС-а али и „Србијагаса“, али такво је време.Израдом социјалне карте и субвенцијаматреба утврдити ком делу привреде и којим домаћинствиматреба помоћи. Много смо се задужили, дугујемо око 340 милиона евра од тога су 220 милиона евра дугорочни кредити и то је све уложено да би се платио гас. Нисмо се задужили зато што смо хтели, већ је то последица нереалне цене гаса, лоше наплате и обавезе да се гас редовно плаћа иностраном добављачу.Главни проблем предстојеће грејне сезоне неће бити количине гаса, већ да ли имамо довољно новца да га платимо.И није тачно да потрошачи плаћају цену неких наводно лоших пословних потеза, већ „Србијагас“ плаћа цену танких новчаника грађана и неодговорности несавесних платиша.

Политика: Ко ће да плати све те дугове „Србијагаса“?

Бајатовић: Може да плати или онај ко је трошио гас по нереалним ценама или онај ко је од нас тражио такве пословне потезе.

Политика: Где је Србија у региону по цени гаса?

Бајатовић: Србија је међу земљама с најнижом ценом гаса тако да приче о томе да имамо високу цену због посредника „Југорогаса“ не стоје. Цена је у класи у региону. Проблем је што данас за исту суму долара морате да издвојите 30 одсто више динара и ту је основни трошак. Ако не решимо проблем наплате од државних фирми ништа нећемо урадити. А „Југоросгас“ није никакав посредник, то је заједничка фирма. Разговарали смо с „Гаспромом“ да ли би цена гаса била нижа да нема „Југоросгаса“ и одговор је не.

Михајловић-Милановић: С новим поскупљењем цена гаса биће виша и у односу на неке од држава ЕУ. Дакле, да ли је нормално да земља која има одличне односе с Русијом има такву цену гаса? „Југоросгас“ је посредник у продаји гаса. Све оно што се дешава у једном јавном предузећу, рецимо да ли му се припајају нова предузећа која нису у вези с основном делатношћу аутоматски утиче на цену гаса. На цену утиче и цена транспорта кроз Мађарску која је много виша него што то плаћају друге земље. Потом, задужења за „Банатски Двор“ који смо изградили уместо Руса, а они су већински власници....

Политика: Зашто постоји „Југоросгас“ ако је цена с њим и без њега иста?

Бајатовић: Овде постоје разне приче да су тајкуни у „Југоросгасу“. То није тачно, власник 75 одсто је „Гаспром“. Тачно је да се део добити ранијих година није према међудржавном споразуму усмеравао у гасификацију југа Србије, али то није последица лоших пословних одлука „Југоросгаса“, него смо ми годинама имали идеолошки проблем да ли да сарађујемо с Русима или не.

Михајловић-Милановић: Шта Србија има од „Југоросгаса“? То није заједничка фирма, већ је Србија мањински партнер с 25 одсто. Да је партнер 50 према 50 могли бисмо да кажемо: добро, нема везе што југ Србије не гасификује „Србијагас“ него „Југоросгас“, али у овој ситуацији 75 одсто је власник неко други, а не Србија. И даље преузима гас на Берегову, а не на Хоргошу, „Србијагас“ је одговоран за евентуалну хаварију кроз мађарски гасовод. То су све ствари које утичу на цену. Тако је та прича супер за Србију само 25 одсто. Није нормално ни да генерални директор „Србијагаса“ буде у Управном одбору „Југоросгаса“, где има три пута већу плату него у „Србијагасу“, па ја питам чије он интересе заступа, руске или српске. „Југоросгас“ узима послове „Србијагасу“ и за две-три године ћемо имати проблем да ће „Србијагас“ нестати. „Југоросгас“ остварује данас у Србији, а ви то знате јер сте УО, профит 80 одсто већи него ваше јавно предузеће.

Политика: Да ли тачно да „Југоросгас“ остварује 80 одсто више профита од „Србијагаса“?

Бајатовић: Не могу да коментарише неистине и елементарно незнање.„Србијагас“ није исказао губитак ни прошле ни претпрошле године. Тачно је да смо појели део супстанце од 107 милиона, али нисмо исказали губитак. Друго, ко ће боље да штити интересе „Србијагаса“ у УО „Југоросгаса“ од генералног директора?

Михајловић-Милановић: А шта то значи, ако не губитак? Ненаплаћена потраживања износе 420 милиона. Није ми јасно зашто се та потраживања за последње две године стално повећавају. Шта је проблем, да ли се и ту води социјална политика и чува социјални мир, јер се припремају нови избори, па се зато не искључује гас великим дужницима?

Политика: Зашто је један од претходних директора „Србијагаса“ потписао да се гас увози преко „Југоросгаса“?

Михајловић-Милановић: То ће он морати да објасни, јер се гас до 2006. године увозио директно од „Гасекспорта“ и није било прича о посреднику, а постоји документ из кога се јасно види да Руси нису тражили да буду посредници. Министар полиције још је прошле године рекао да испитује ову причу, али нема одговора.

Бајатовић: Повољност уговора с „Југоросгасом“ је у томе што можемо да вучемо гаса колико нам треба, а да не буде оно чувено узми или плати. Само по том основу, прошле године нисмо платили пенале у износу од 220 милиона долара. Хаварију Мађарској не плаћамо ми, већ мађарски транспортер, тако да то не утиче на цену гаса. Ви сте били на састанку где је одлучено да нема четири милиона евра да се откупи већинско власништво у „Југоросгасу“, ви сте потписали тај записник. Што се нисте побунили тада, што нисте рекли људима да греше?

Михајловић-Милановић: Ви нисте ни прочитали записник.

Бајатовић: Како га нисам читао, дао сам га и полицији?

Михајловић-Милановић: Не говорите истину. Прича о томе да је моје мишљење о „Југоросгасу“ промењено не стоји, јер је оно годинама исто. Прича је о „Југоросгасу“ мора да се реши. Намерно се меша прича о Русији и да је неко због „Југоросгаса“ против Руса. То није тачно, Србија је увек набављала гас из Русије и набављаће га, али је озбиљно питање ко се све налази у „Југоросгасу“, како је изгубљено 25 одсто.

Бајатовић: Разлог зашто је у неким земљама у региону јефтинији гас него у Србији је, између осталог, и због тога што имамо свега пет одсто домаћег гаса од наших укупних потреба и с тим постотком не можете да утичемо на цену гаса. Хрватска, Румунија, Бугарска, имају 50 одсто сопственог гаса. Постоје примедбе да НИС тај гас продаје по 20 одсто нижој цени од руског гаса. Поставио сам питање тих уговора, али они су важећи и потписани док је НИС био јавно предузеће.

Политика: Хоћете ли почети с искључењима великих дужника или ћете и даље бити социјално одговорни?

Бајатовић: Увешћемо сва обезбеђења плаћања која подразумевају пре свега банкарске гаранције, па ко хоће да троши гас мораће да има банкарску гаранцију. Ако би се наставио темпо овог задуживања на крају наредне године „Србијагас“ би био задужен више него што тржишно вреди. До сада нисмо узималименице, али сада ћемо то почети да радимо и то ће бити револуција, јер смо све време учили и фирме и народ да енергенти не морају да се плате. Сада то више неће моћи да се ради, гас мора да се плати

Политика: Да ли толиким презадуживањем неко хоће јефтино да вас купи?

Бајатовић: И тај сценарио може да се разматра и због тога сам реаговао према влади. Нећу допустити да неко доведе „Србијагас“ у позицију да морамо да га продамо. Тачно је да „Србијагас“ многима смета, пре свега онима који лобирају за западне компаније и који доводе у питање градњу „Јужног тока“. „Јужни ток“ ће бити саграђен и западним и руским капиталом. Студија изводљивости ће за Србију бити готова у новембру, а комплетна за све земље до марта наредне године, како би најкасније до 2015. године прве количине гаса потекле овим гасоводом.

Политика: Каква нас, дакле, зима очекује?

Бајатовић: Нећемо пустити народ да се смрзне.

Јасна Петровић