Глава боли и од вишка

Да ли ће одлука Владе Србије – да од 49 милијарди динара вишка у овогодишњем буџету 33 милијарде издвоји за пројекте Националног инвестиционог плана, а остатак за отплату спољног дуга Србије, угрозити макроекономску стабилност? По речима министра финансија Млађена Динкића, влада се одлучила да на овај начин очекиваним вишком прихода "подстакне привредни раст, повећа запосленост и да одржи макроекономску стабилност, а посебно да обузда раст инфлације."

Гувернер Радован Јелашић, међутим, сматра да ће "кључну улогу у кретању инфлације до краја године имати управо ребаланс буџета.

За првог човека Народне банке Србије, задужене за стабилност цена и домаће валуте, да ли ће се овогодишња инфлација писати једном цифром, како је планирано, или ће премашити 9,6 одсто, зависи од тога "колики ће део вишка приватизационих прихода бити утрошен на инвестиције, а колико ће отићи у јавну потрошњу".

Како год превагне, НБС је јавности јасно ставила до знања да ће joj ребаланс буџета отежати посао "и да ће због тога бити принуђена да додатно пооштри монетарну политику." Јер, став је централне банке да је "инфлација највећа опасност и за националну економију и за саме грађане, који су се већ више пута до сада уверили да им ниједна влада не може толико подићи плате колико те исте зараде може да обезвреди инфлација."

Међу економистима је мишљење подељено. Једни се надају да ће расположивим мерама монетарне политике НБС ипак спречити нежељене последице вишка пара у државном буџету и њихово трошење. Други, опет, сматрају да вишка није ни требало да буде и да ће га инвестирањем држава сигурно проћердати и додатно поспешити инфлацију.

Миладин Ковачевић, сарадник "Месечних анализа и трендова" Економског института, сматра да је оправдана бојазан од остваривања пројеката НИП-а, који може да подстакне раст инфлације, "јер ће се знатан део те суме прелити у тражњу становништва".

– Ипак се може очекивати да инфлација до краја године неће драстично премашити пројектованих 9,6 одсто – каже Ковачевић. – Све у свему, досадашња кретања наговештавају да ће економски показатељи за 2006. бити бољи од очекиваних. Реални раст индустријске производње од 3,5 до 4,5 одсто до краја године, допринеће годишњем повећању бруто домаћег производа до седам процената. Подсећања ради, у јуну је ММФ прогнозирао да ће тај раст бити око 5,5 одсто.

Ипак, велико повећање државних прихода од пореза и приватизације, каже Ковачевић, ипак представља изазов за монетарну власт – да предупреди могућ раст тражње и инфлације.

– Досадашња доследно ригорозна монетарна политика улива наду да ће амортизовати евентуалне ударе повећане јавне и личне потрошње, па ће монетарна и ценовна стабилност бити очуване – додаје Ковачевић. – Народној банци ће у томе бити од помоћи даљи прилив девиза из иностранства и јачање динара. Као нежељена последица евентуалних додатних рестриктивних мера централне банке може бити повећање камата и поскупљење новца, што за последицу може имати успоренији раст БДП. У сваком случају, улагање 33 милијарде динара у Национални инвестициони програм не може проћи и без неких нежељених последица, али неће угрозити ценовну и монетарну стабилност.

За Мирослава Прокопијевића, директора Центра за слободно тржиште, овогодишњи вишак у државној каси и одлука владе да његов већи део инвестира, не треба да радују.

– Кад је државна потрошња већ висока, па држава реши да троши још више, онда је то сигурна штета – изричит је Прокопијевић. – Она ће се огледати у расту инфлације, повећању моћи државе, у њеним неефикаснијим улагањима, јер је држава, по дефиницији, лош инвеститор. Треба очекивати и повећање ионако велике корупције. Јер, пословни људи ће више времена и енергије трошити да дођу до тих државних послова и пара. А да би до њих дошли, мораће да подмићују државне службенике.

Кључари државне касе добро знају за све лоше последице када из ње почне да се прелива. И поред тога, одлучили су се да тај вишак поделе, уместо да смање претешко бреме привреди и становништву.

– То је покушај владе да привремено повећа запосленост и да покаже да се нешто ипак ради – закључује Прокопијевић и додаје да тиме економске власти повећавају своју популарност, а све уочи нових и вероватних избора.