Уједињене нације све пасивније

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 20. септембра – Њујорк је поново, као и сваке године у ово време, центар света. Генерална скупштина УН, пошто је од почетка месеца обавила преостале послове из старог сазива, почиње од данас ново, са најважнијим светским проблемима на дневном реду, али без великих очекивања да ће иједно од њих баш на овом окупљању бити решено.

Један од главних догађаја биће самит Миленијумских развојних циљева, глобалне иницијативе од пре десет година, која је себи задала да до 2015. преполови светско сиромаштво. Али глобална економска криза је успорила и ове напоре: фондови којима ти циљеви треба да се реализују постали су хронично дефицитарни. Чак и Америка, највећи финансијер УН, суочила се са недавним извештајем да је и код куће порастао број сиромашних, при чему је, јасно, америчко сиромаштво за сваког гладног Африканца недостижно богатство.

Докуменат самита коме ће присуствовати 139 шефова држава или влада – једног од највећих у историји – већ је усаглашен, тако да ће га скуп само формално оверити. Због тога ће много већа пажња овога пута бити посвећена неким билатералним „пробојима”: већ започетим директним преговорима између Израелаца и Палестинаца, а у оптицају су и спекулације о првом посредованом или директном (у смислу да седе за истим столом) сусрету председника Бориса Тадића са Хашимом Тачијем.

Питање Косова ове године је донекле у другом плану, после мишљења Међународног суда правде и заједничке резолуције Србије и ЕУ, усвојене акламацијом на самом почетку овогодишњег окупљања. То, међутим, не значи да се о томе неће увелико разговарати у многобројним билатералним сусретима. У Њујорку је и делегација из Приштине, мада Косово није у чланству УН.

И овога пута главна звезда заседања биће амерички председник Барак Обама, коме је ово други пут да учествује у раду Генералне скупштине. Прошле године главни догађај је била његова објава „нове ере мултилатерализма”. Према најавама које су се могле чути ових дана у Вашингтону, то ће бити реафирмисано.

Баш захваљујући Обами, потпуно је промењен имиџ Америке у свету у поређењу са оним који је имала током мандата његовог претходника Џорџа Буша. Обама је обновио америчко финансирање УН, окончао бојкот Савета УН за људска права и дао нови подстицај напорима за нуклеарно разоружање. „Промењени су тон и суштина америчког ангажмана”, цитирао је данашњи „Вашингтон пост” Сузан Рајс, шефицу мисије САД при УН.

Обама ће два пута говорити на овогодишњем форуму светских државника: први пут на Миленијумском самиту у среду, а већ сутрадан у дебати на Генералној скупштини. С обзиром на његову глобалну популарност и углед, који су знатно већи него код куће, у неким овдашњим медијима појавиле су се спекулације да би он, кад оконча свој председнички мандат, могао да буде – генерални секретар Уједињених нација!

У овом моменту Обама свакако има више брига код куће: спор економски опоравак и висока стопа незапослености његово су тешко бреме уочи новембарских избора за Конгрес у коме сада његова Демократска партија има већину. То, међутим, не значи да америчка дипломатска машина следећих дана неће бити у пуном погону када је реч о њеним приоритетима, као што су питање нуклеарних амбиција Ирана и Северне Кореје.

Овогодишње заседање Генералне скупштине прате и неке анализе које указују да се Уједињене нације на неки начин пасивизирају. „Извештај Савета безбедности” (Security Council Report), независна непрофитна организација која је повезана са Центром за међународне организације Колумбија универзитета, изнела је податке о томе да је Савет безбедности од 2008. наовамо донео чак за 26 одсто мање одлука, што је без преседана у последњих 20 година послехладноратовског периода. У последње две године, на пример, није започета ниједна нова мировна мисија.

Према неким објашњењима, томе доприноси и појава нових играча на светској позорници који траже своје место у оркестру великих сила. Није реч само о Кини, већ и о Индији, Бразилу, Јужноафричкој Републици, Турској... „УН су само огледало стратешки веома замућене геополитичке ситуације”, објаснио је ово у изјави „Вашингтон посту” историчар Едвар Лак из Међународног института за мир, који је уједно у неформални саветник Бан Ки Муна. Он је, међутим, уверен да УН остају кључна институција и последњи арбитар свима који у свету траже свој легитимитет.

Милан Мишић