Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Није свеједно

Дуг Србије, а то значи државе, њене привреде и грађана, према иностраним повериоцима достигао је лане, како је саопштила наша централна банка, 19,6 милијарди долара. Судећи по том пуком износу – пун кантар. Међутим, по другим мерилима, Србија још не спада у презадужене државе, јер без дана закашњења плаћа главницу и камате.Али суштина није у томе.

Из НБС поручују да држава није повећала свој дуг, већ га је, напротив, умањила за нешто више од девет процената. У свету су се задуживале пословне банке, поготово оне са иностраним капиталом, и предузећа. Предузећа су свој дужнички конто додатно оптеретила за око 60 процената, а банке готово удвостручиле. Тек, наш лањски дуг према свету је увећан за додатних око четири милијарде долара. За њихове позајмице држава ничим није званично гарантовала. По тој логици онај ко се задужио мора дуг да плати и врати. Међутим, да ли је баш све тако?

Држава Србија, званично, ничим није страним повериоцима обећала да ће стати иза њених предузећа и банака и да ће, ако они западну у тешкоће са сервисирањем обавеза, она то уместо њих учинити. Ми, дакле држава, не стојимо иза тога. Ризик је поверилаца и дужника како ће могуће међусобне проблеме да решавају.

Одиста и јесте тако. Али где и у чему држава не може да остане по страни, чак и када би то хтела?

Предузећа и банке, суверени дужници, када сутра дође време отплате доспелих рата и камате, пре или касније, појавиће се на нашем девизном тржишту и почети да купују евре, доларе или швајцарце. Са њиховом тражњом неизоставно мора навише да крене њихов курс, а то значи већи трошак за све остале домаће играче који у томе нису ни лук јели ни мирисали. Са сваким растом девизног курса, НБС мора да интервенише из девизних резерви и одржи га у некој нормали. Али и та операција кошта, баш као што враћање сваког, па и приватног дуга Србије није без утицаја на ионако пренапрегнут платни биланс земље према свету.

За сада девизне резерве још, срећом, расту и поред високог трговинског и дефицита текућег платног биланса, али питање је докле, ако се приватни дуг, ипак, не стави под какву-такву контролу. Није свеједно баш ко се и колико у овој, ипак, сиромашној земљи – задужује.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.