У болницама нема скупих цитостатика

Многобројни пацијенти који примају цитостатике приликом лечења рака ових дана прекидају или одлажу раније започету терапију, јер неких од цитостатика – нема. Истине ради, нема само цитостатика са такозване Це листе, који се обезбеђују централизовано преко Републичког завода за здравствено осигурање, јер је реч о лековима који су скупи, новије су генерације и зато се набављају по посебном режиму.

Редакцији „Политике” јављали су се пацијенти који хемиотерапију примају у Клиничко-болничком центру „Бежанијска коса” у Београду, који узалуд окрећу телефон да би сазнали када ће наставити започето лечење. Лекова, кажу они, нема, а нико не може да им каже када ће их бити.

Ово је за „Политику” потврдио директор ове установе, др Владимир Ковчин:

– Прво, постоји несташица цитостатика са такозване Це листе лекова. Количине које су набављене почетком године нису довољне. Само Комисија за прерасподелу цитостатика у РЗЗО може да испланира набавку нових количина и то не може да убрза ниједна појединачна установа. Тренутно је могућност прерасподеле цитостатика из других центара минимална, јер су сви центри потрошили своје залихе. Мања количина лекова, која још постоји у неким другим центрима, биће прераспоређена – појашњава др Владимир Ковчин.  

Наш саговорник признаје да не може да каже када ће снабдевање овим цитостатицима бити нормализовано, јер то зависи искључиво од Фонда, а не од онколошке институције. Процењује да је овом несташицом погођена четвртина од свих пацијената на хемиотерапији.

– Ипак, важно је рећи да осталих цитостатика, које КБЦ набавља појединачно, има довољно – каже др Ковчин.

Колико прекиди терапије могу утицати на исход терапије и да ли је решење да пацијенти купе сами те лекове, питања су за нашег саговорника.

– Ми, по закону, не можемо да тражимо од пацијената да сами купују ове лекове. Наравно, не можемо ни да их спречимо да то ураде. Мој савет је да сваки пацијент консултује свог онколога, тј. да се за сваки појединачни случај размотри колико је хитно тражити другу терапију. Тешко је проценити шта прекид у терапији значи за ове пацијенте и да ли има здравствене штете. Ниједан прекид терапије, разуме се, није добар, али то не значи и да је катастрофалан. То се може утврдити само проценом у сваком конкретном случају – додаје др Ковчин.

Помоћник директора Републичког завода за здравствено осигурање Владан Игњатовић за „Политику” каже како ће се тренутна несташица неких цитостатика, као и сваке године, решити прерасподелом.

– Постоји комисија за прерасподелу свих количина цитостатика, јер се никада утрошак ових лекова не може предвидети у ампулу. Комисијом је некада председавао др Зоран Бекић, који је сада у притвору. Нова комисија је формирана, заседа и ради прерасподелу. Међутим, у РЗЗО смо, да бисмо утврдили количине цитостатика које недостају или их негде има вишак, урадили контролу потрошених лекова, али и индикације за које су они преписивани. Утврдили смо доста неправилности, пре свега у вођењу евиденције пацијената и количине цитостатика које су им дате. Дешавало се да на појединим клиникама уопште не постоје евиденције коме су и које количине цитостатика дате – наводи Игњатовић, додајући да ће у тим случајевима неко морати да сноси последице у складу с предлогом мера комисије.

Иначе, само за 16 специјалних цитостатика годишње РЗЗО издвоји две и по милијарде динара. Игњатовић истиче да ће нова набавка цитостатика са Це листе бити расписана тек када буду утврђене поменуте неправилности и реалне количине потрошених лекова, али тврди да ће сама набавка онда ићи брзо, одмах после извештаја контроле. Тада ће бити донета одлука шта и у којим количинама ће бити набављено.

– За пацијенте којима је прекинута терапија, стићи ће ускоро цитостатици поступком прерасподеле, на пример, из Института за онкологију у Каменици може се 100 ампула кселоде упутити у КБЦ „Бежанијска коса” , а одатле вишак неког другог цитостатика у Ниш. То се радило сваке године – каже Игњатовић.

Оливера Поповић