Сава потапа Хрватску

Од нашег сталног дописника

Загреб, 21. септембра – После Словеније набујала Сава и њене притоке наносе огромне штете Хрватској, а водени талас сада иде низводно од Загреба и Сиска. Престанак обилних киша донео је и извесно смањење водостаја између словеначке границе и Загреба, али је зато целу протеклу ноћ трајала битка за спас двадесетак насеља уз Саву на подручју Сиска, где је забележен до сада највећи водостај од када се он прати – преко 680 сантиметара.

Највише су страдала насеља уз десну обалу реке, јер на левој страни су пре неколико година обновљени и дозидани насипи. Ниво воде је тако висок да је на делу код општине Орле недалеко од Загреба једноставно прелила насипе, а на неколико места га и пробила, највероватније због дотрајалости.

Да је то тако упозоравају и становници поплављених места, који се чуде поступку Хрватских вода да обнављају насипе на левој обали, на којој је Загреб, а не и на десној када је познато да Сава „удара” баш у ту своју обалу.

Поплављена су многа насеља па се њиховим житељима доставља неопходна храна и вода за пиће. Под водом су многи регионални и локални путеви. Најкритичније је протекле ноћи било код насеља у општини Орле, узводно од Велике Горице крај Загреба, где је вода продрла кроз насип и разлила се по ширем подручју.

„Ноћ је била тешка. Крпили смо насип где је пробијен, али су нам два села остала потпуно одсечена и јутрос смо чамцима отишли до њих. У једној је кући затворено чак 15 људи”, каже начелник те мале општине Иван Петко.

У спасавању угрожених и њиховој евакуацији учествује 500 припадника Хрватске војске, бројни ватрогасци и цивилна заштита.

Јутрос је поплављена подручја уз Саву обишла премијерка Јадранка Косор и под притиском све гласнијих критика из поплављених села и јавности затражила детаљне извештаје од Хрватских вода, предузећа које одржава водотокове у земљи.

Р. Арсенић

-----------------------------------------------------------

Србија мирно чека поплавни талас Саве

Србија може мирно да очекује поплавни талас Саве који је похарао Словенију и Хрватску, сагласни су стручњаци из домаћих водопривредних предузећа.

Без обзира на то што је ниво реке у Загребу ових дана био највиши у последњих 50 година, водоток Саве у Србији доспева у много шире и дубље корито, где има довољно простора да се разлије и ублажи ударну снагу таласа.

Дунав је сада миран, тако да ће се Сава на ушћу помешати са тихим водама, уместо да се две плавне струје сусретну и узајамно појачају. На руку нам иде и то што су нивои притока Саве ниски и што нема кише. Сви они фактори који су се у току лета неколико пута спојили и стварали ублажену верзију „савршене олује” која је тутњала српским приобаљем – сада ће изостати.(/slika2)

Српски систем за одбрану од поплава је, како тврде надлежни, разгранат и добро пројектован, али није у најбољем стању. У њега се од краја осамдесетих година прошлог века толико мало улагало да у последњој деценији, када је држава поново почела да брине, више новца одлази на одржавање, то јест на поправке и учвршћивање насипа, него на градњу водоутврда и брана на местима где их нема иако су неопходни. Тек до краја године или до пролећа биће, на пример, готово уређење заштите на делу Саве око Шапца, који би сада био изложен невољама да нам се спрема јачи поплавни талас.

Ни у Београду не очекују да ће бити на искушењима када Сава набуја. Један од најкритичнијих насипа, онај код Аде Циганлије, недавно је реконструисан и надограђен на нижим деоницама. И обалоутврда на Макишком пољу повишена је на ниво који може да одоли водама какве надођу једном у сто година. Потенцијално незгодна места на Сави су низводно од Остружничког моста, код Баре Венеције и Куле Небојше, каже Иван Карић, помоћник директора „Београд вода”. Пошто нема киша, мањи водотокови би требало да остану мирни, што значи да главни град готово сигурно неће бити притиснут изливима ни из залеђа.

За уређење српске одбране од великих вода државни буџет хронично одваја мање своте од оних које нам кредитима даје Светска банка. Ни то никако није довољно, тако да безмало сваке године новац који није нађен за улагања и одржавање влада мора да обезбеди за отклањање штете. Ове сезоне је на то име до половине августа исплаћено око 150 милиона динара, што би, да је издвојено на време, финансирало барем два пројекта уређења водотокова. Водопривредна предузећа управо завршавају своје предлоге нужних захвата и неопходних буџета за следећу годину, али сумњају да ће добити много више него иначе.

– Сваке године правимо три плана. Максималан, који кандидује све потребне радове, оптималан, који покушава да нађе средину, и минималан, који на крају буде усвојен. Нема назнака да ће буџет за следећу сезону бити повољнији – каже Никола Марјановић, директор „Србија вода”.

Средстава су обезбеђена да у наредних шест месеци буде завршено уређење одбране на Јадру, Тамнави, Млави и код Голупца, редовно „потапаним” крајевима. Израда мапе плавних зона започета је тек сада, опет захваљујући међународним средствима која је даровала Европска делегација у Србији. Мапа неће бити пуки попис подручја подложних поплавама, који већ и грађани, а камоли стручњаци, знају напамет јер га изливи река „исписују” сваке године, него софтвер за симулацију. Тај програм ће моћи да урачуна разне хидролошке и временске факторе, прикаже како би они деловали зависно од могућих висина насипа, изградње брана или ретензија.

– Знамо где реке плаве, али потребни су нам нови хидролошки прорачуни. Има места где се стогодишње воде сада јављају двапут у пет година. Модели ће помоћи пројектовању, планирању и распоређивању неопходних средстава. Мапа је значајна и зато што ће дати основ осигуравајућим друштвима за одлучивање о издавању полиса. У свету осигуравајуће куће издвајају велики новац за одбрану од поплава јер им се то исплати више него да плаћају одштете. Код нас оне немају ту улогу, а биле би пожељне, јер нема државе, колико год била богата, која може сама да плати изградњу потпуног заштитног система. Уосталом, логичније је да онај ко жели да подиже кућу у плавној зони уплати полису и да му осигуравајуће друштво даје одштету него да то падне на терет државе и свих пореских обвезника – објашњава Марјановић.

В. Вукасовић