Изгорело кисело купатило

Лозница – Дим још избија из фабрике „Корд”, али тројица ватрогасаца и једна стара ватрогасна цистерна, из које је црево уперено ка поткровљу и испушта воду, довољна су заштита од нове ватре. Пожар је избио у понедељак ујутру, а када се пламен појавио у поносу некадашње државе, хемијском гиганту „Вискоза”, који данас изгледа као напуштени, апокалиптични град, Лозницу захвата страх.

Изгорело је кисело купатило, где су се налазиле посуде неопходне за производњу вештачких влакана у гумарској индустрији. Букнуле су огромне гумиране или пластифициране каде, пошто су радници ваљевске фирме, која је на тендеру добила право да одвезе сировине из бетонске хале, саграђене крајем шездесетих година, секли и палили делове постројења.

– Тај посао се обављао тако што су се гума и пластика контролисано палили, али ватра се отела контроли. Горело је до касно у ноћ – каже Петар Екмешчић, заменик градоначелника Лознице.

Гигант који су крајем педесетих година прошлог века саградили Јапанци, један од 10 највећих извозника бивше СФРЈ, извозио је вештачка влакна у више од 20 земаља, у стечају је од јуна прошле године.

– Последњих година овде је јад и беда. И још само фале пожари – резигнирано прича један од руководилаца из доба старе славе, објашњавајући да је у мају на тендеру стечајни управник продао права фирми „Метал пром” из Ваљева да исече фабрику.

То значи да се кренуло у акцију пражњења комплетног постројења, такозваног киселог купатила. Кренули су у сечу, али добар познавалац прилика у фабрици претрпаној опасним хемијским материјама тврди да је посао сечења и паљења гуме и пластике требало дати радницима са вишегодишњим стажом у „Вискози”.

Са овим мишљењем слаже се Славко Николић, бивши директор „Целвлакна”, још једног дела бивше фабрике.

Када је недавно обављено премештање угљен-дисулфида (CS2), то је дато да ураде онима који су били запослени у „Вискози” више од 30 година. Николић је био надзорни орган приликом одношења 550 тона више него опасног хемијског једињења. Последње количине CS2 су изнесене при правом опсадном стању из „Вискозе” и транспортоване у специјалне цистерне које су чекале на лозничкој железничкој станици, а затим извезене у Бугарску, Индију и Израел.

Колико среће су заправо имали Лозничани, сведочи Екмешчић, који показује на некадашње хале, обавијене зарђалим цевима. У тим запуштеним зградама, које лелујају као утваре на око 130 хектара, CS2 се чувао у великим челичним резервоарима потопљеним водом. Управо се та хала налази преко пута „Корда”.

Екмешчић подсећа на велики пожар из децембра 2008. године, када је погинуо један радник:

– И тај пожар је избио тик уз складиште угљен-дисулфида, хемијске сировине неопходне за производњу вештачких влакана, пре свега, вештачке свиле. Један килограм CS2 има експлозивну моћ једнаку 3,4 килограма ТНТ-а, а у складишту се у том тренутку налазило 550 тона, што је по експлозивној моћи нешто јаче од атомске бомбе бачене на Хирошиму. Тадашњи пожар могао је да се претвори у велику катастрофу. Зато је Министарство животне средине и просторног планирања обезбедило нешто више од 110.000 евра, како би се темпирана бомба преместила из Лознице – упозорава тадашњи командант Штаба цивилне заштите Лознице.

Годинама, од када је фабрика потпуно опустела, CS2 је представљао потенцијалну опасност за град. Али у склопу „Целвлакна”, у погону рекуперације, преостало је још 40 тона CS2 у гасовитом стању, који такође треба хитно пребацити што даље од Лознице. Иако заменик градоначелника не жели да од тога подиже претерану узбуну, искусни инжењери „Вискозе” упозоравају да 40 тона течне бомбе представља опасност.

Постројења „Целвлакна” су удаљена око 200 метара од „Корда”, у чијој спрженој бетонској утроби још куља дим. Ватрогасци су претпрошле ноћи успели да спасу само један предмет портрет Јосипа Броза Тита из неке од пустих канцеларија, који је сада изложен пред улазом у напуштену фабрику.

Александар Апостоловски