Тренутак јединства

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 11. септембра – Американци су данас обележили дан у коме су пре тачно пет година доживели највећу трагедију и највећи степен националног и интернационалног јединства. Одали су пошту за око 3.000 жртава терористичких напада отетим путничким авионима, изразили задовољство што их у међувремену није задесио ниједан такав нови удар, али и са жаљењем констатовали да ондашњег јединства ни међу њима ни у њиховим односима са светом – више нема.

За тренутак је још једном обновљен дух изгубљене хомогености. Цела нација је практично јутрос стала сећајући се шока проживљеног 11. септембра 2001. када су два ваздухоплова срушила њујоршки Светски трговински центар, а по један ударио у зграду Пентагона и у поље Пенсилваније. Вашингтону су опет пристигли телеграми солидарности из других престоница…

Истумбани односи

Али, истичу истраживачи, догађаји после терористичког удара  истумбали су односе унутар САД и њихових веза са светом да је тешко замислити обнову и знатно мањих доза унутрашњег и спољног заједништва. Војни напад на Ирак и друге једностраности политике Вашингтона дубоко су поделили овдашње грађане и изазвале широко међународно оспоравање.

Диференцијација је трајнија од хомогенизације. Анкетом овдашњег центра Пју установљено је да – упркос вишегодишњем "глобалном рату против тероризма" – 62 одсто Американца процењује да су терористичке снаге сада исте као раније или још веће, а 65 одсто верује да је опао и међународни престиж САД, што су потврдила и истраживања у другим земљама.

У међувремену се и овде, па и у свету, 11. септембар све чешће узима као историјска одредница која савременост дели на

догађаје пре и после тог датума од пре пола деценије, као и шта је отад учињено, а шта пропуштено, па и да ли је отад заиста у току нова врста дугог глобалног конфликта. Шеф Беле куће Џорџ Буш томе даје и реторички допринос. Каже да рат против тероризма представља "одлучујућу идеолошку битку 21. века", па је пореди са искушењима хладног и Другог светског рата, називајући садашње противнике "следбеницима нацизма, комунизма и осталих тоталитаризама" који се боре против његовог концепта "ширења демократије и слобода".

Буш и његови сарадници такође настављају да правдају рат у Ираку, иако признају да је повод био неоправдан, тврдећи да су тим походом "и Америка и цео свет постали безбеднији". Овде, заиста, пет година није било нових терористичких удара, али су учестали широм света, тако да у њима гине сваке године око 2.300 људи, у просеку.

Истовремено, подршка властима је овде смањена на испод 40 одсто, а неке анкете показују да више од трећине грађана чак слути да су њихови високи државни органи имали извесног удела у ударима 11. септембра 2001. – својим чињењем или нечињењем. Такве сумње праћене су евидентирањем недовршених кључних послова администрације: 1. ситуација се погоршава на оба главна фронта, у Ираку и Авганистану, 2. није ухваћен Осама бин Ладен иако је за њим организована "највећа потера у историји", 3. ново Министарство домовинске безбедности још није комплетирано за антитерористичке изазове, 4. трагедија коју је прошле године починио ураган "Катрина", показала је да се не води довољно рачуна о егзистенцијалној сигурности 5. повећани издаци за рат смањили су социјална давања, док се социјалне разлике драстично продубљују…

"Нова нормалност"

Уједно, САД су ове године издвојиле 1,4 милијарде долара за поправљање међународног имиџа, што је дупло више него пре пет година, али очекиваних резултата нема. На питање – како гледају на текуће америчко ангажовање против тероризма – негативну оцену је дало 82 одсто Египћана, 74 одсто Јорданаца, 77 одсто Турака, 76 одсто Шпанаца, 57 процената Француза…

Потпредседник Дик Чејни је јуче све критичаре владајућег курса према Ираку упозорио да "охрабрују непријатеље". Лидер опозиције, Хауард Дин, понавља да је "рат у Ираку битно наудио америчким антитерористичким напорима".