Понедељак, 08.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Преминуо глумац Предраг Тасовац

Преминуо глумац Предраг Тасовац

Предраг Тасовац, доајен српског глумишта, умро је јуче на Војномедицинској академији у Београду, оставивши иза себе богату биографију: преко 250 позоришних ликова, оригиналне телевизијске и филмске јунаке.

Предраг Тасовац рођен је 9. августа 1922. године у Босанском Шамцу. Гимназију је завршио у Београду, студирао најпре на Економском, потом књижевност на Филозофском факултету. Пресудила је, ипак, склоност ка глуми којом је почео да се бави средином четрдесетих година прошлог века, најпре у Народном позоришту у Београду, па у Културној екипи Прве пролетерске дивизије. Године 1947. постаје члан Београдског драмског позоришта, да би се 1953. вратио у национални театар, којем је остао веран до последњег дана.

Занимљив је и мање познат податак да је наш нобеловац Иво Андрић поклонио Предрагу Тасовцу њихово родословно стабло које је нашао у Дубровачком архиву. У тим списима нашао се и податак да је неки шпански племић још у 15. веку дошао са армадом у Боку которску и заљубио се у лепу Бокељку из племена Тасовац. Да би могли да се венчају, цела породица Тасовац је добила шпанско племство.

Позоришна публика волела је да гледа на сцени Предрага Тасовца, како у матичном Народном позоришту у Београду, тако и на сцени Југословенског драмског позоришта, Атељеа 212, Позоришта на Теразијама, Дечјег позоришта „Бошко Буха”, Хрватског народног казалишта у Осијеку, у многим представама које су извођене у оквиру Дубровачких летњих игара. Путујући са својим сценским јунацима стизао је Тасовац на многе сцене ондашње државе на којима је увек био радо виђен гост, али и на иностраним гостовањима. Како и не би ако се зна да се својим улогама беспоштедно давао. Публици остаје да се сећа његовог Стива у представи „Ана Карењина”, Степана Астахова у „Тихом Дону”, Клаудија у „Хамлету, Мигајева у остварењу „Таленти и обожаваоци”, Шјор Ижу у „Рибарским свађама”, пуковника Пикеринга у „Пигмалиону”, доктора Катића у „Сабирном центру”...

Играо је Тасовац и у великом броју телевизијских драма, у серијама, филмовима. Први филм „Сви на море” снимио је 1952. године, а последње улоге одиграо је 2004. године у филму „Лифт” и телевизијској серији „Верник”. Глумио је и у филмовима „Рањена земља” (1999), „Буре барута” (1998), серијама „Наша мала редакција” (2002), „Крај династије Обреновић”(1995), „Вук Караџић” (1987), „Срећни људи” (1993), „Сиви дом” (1984), „Позориште у кући” (1984), „Повратак отписаних” и многим другим. Тасовац је добитник и више признања и сталешких награда, међу којима и Плакете Народног позоришта у Београду, највећег признања које ова кућа додељује. Време и место сахране Предрага Тасовца биће накнадно саопштени.

-------------------------------------------------------------

Господин у свету глуме

Ксенија Јовановић: Веома ме потресла вест о смрти Предрага Тасовца јер смо били дугогодишњи партнери и пријатељи. Волела сам његову ведрину, позитивну енергију, оданост професији која је данас све ређа. Својим глумачким шармом обележио је славне дане Београдског драмског позоришта на половини прошлог века, а репертоар Народног позоришта у Београду обогатио је низом незаменљивих улога карактерног жанра. Носио је ненаметљиво своје господство, своје грађанско васпитање, образовање и отменост. Тужно је, али и неумитно што нас напушта још један доајен сцене: сјајан глумац, јединствен човек.

Нада Блам: Порасла сам уз Предрага Тасовца који је био изузетан глумац, наш велики едукатор. Он нас је научио господству у глуми. Био је представник генерације која је имала ширину и која је свесрдно учила млађе колеге вештини глуме. Мислим да је његов значај у томе што је имао честит уметнички и приватни живот.

Љиљана Благојевић: Отишао је велики човек, велики глумац, велики уметник и велики господин.

Игор Ђорђевић: Одлазак Предрага Тасовца је велики губитак за домаћу позоришну сцену. Био је од ретких џентлмена и колега који су на прави начин показивали како треба један господин да се понаша и да ради.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.