Preminuo glumac Predrag Tasovac

Predrag Tasovac, doajen srpskog glumišta, umro je juče na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, ostavivši iza sebe bogatu biografiju: preko 250 pozorišnih likova, originalne televizijske i filmske junake.

Predrag Tasovac rođen je 9. avgusta 1922. godine u Bosanskom Šamcu. Gimnaziju je završio u Beogradu, studirao najpre na Ekonomskom, potom književnost na Filozofskom fakultetu. Presudila je, ipak, sklonost ka glumi kojom je počeo da se bavi sredinom četrdesetih godina prošlog veka, najpre u Narodnom pozorištu u Beogradu, pa u Kulturnoj ekipi Prve proleterske divizije. Godine 1947. postaje član Beogradskog dramskog pozorišta, da bi se 1953. vratio u nacionalni teatar, kojem je ostao veran do poslednjeg dana.

Zanimljiv je i manje poznat podatak da je naš nobelovac Ivo Andrić poklonio Predragu Tasovcu njihovo rodoslovno stablo koje je našao u Dubrovačkom arhivu. U tim spisima našao se i podatak da je neki španski plemić još u 15. veku došao sa armadom u Boku kotorsku i zaljubio se u lepu Bokeljku iz plemena Tasovac. Da bi mogli da se venčaju, cela porodica Tasovac je dobila špansko plemstvo.

Pozorišna publika volela je da gleda na sceni Predraga Tasovca, kako u matičnom Narodnom pozorištu u Beogradu, tako i na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Ateljea 212, Pozorišta na Terazijama, Dečjeg pozorišta „Boško Buha”, Hrvatskog narodnog kazališta u Osijeku, u mnogim predstavama koje su izvođene u okviru Dubrovačkih letnjih igara. Putujući sa svojim scenskim junacima stizao je Tasovac na mnoge scene ondašnje države na kojima je uvek bio rado viđen gost, ali i na inostranim gostovanjima. Kako i ne bi ako se zna da se svojim ulogama bespoštedno davao. Publici ostaje da se seća njegovog Stiva u predstavi „Ana Karenjina”, Stepana Astahova u „Tihom Donu”, Klaudija u „Hamletu, Migajeva u ostvarenju „Talenti i obožavaoci”, Šjor Ižu u „Ribarskim svađama”, pukovnika Pikeringa u „Pigmalionu”, doktora Katića u „Sabirnom centru”...

Igrao je Tasovac i u velikom broju televizijskih drama, u serijama, filmovima. Prvi film „Svi na more” snimio je 1952. godine, a poslednje uloge odigrao je 2004. godine u filmu „Lift” i televizijskoj seriji „Vernik”. Glumio je i u filmovima „Ranjena zemlja” (1999), „Bure baruta” (1998), serijama „Naša mala redakcija” (2002), „Kraj dinastije Obrenović”(1995), „Vuk Karadžić” (1987), „Srećni ljudi” (1993), „Sivi dom” (1984), „Pozorište u kući” (1984), „Povratak otpisanih” i mnogim drugim. Tasovac je dobitnik i više priznanja i staleških nagrada, među kojima i Plakete Narodnog pozorišta u Beogradu, najvećeg priznanja koje ova kuća dodeljuje. Vreme i mesto sahrane Predraga Tasovca biće naknadno saopšteni.

-------------------------------------------------------------

Gospodin u svetu glume

Ksenija Jovanović: Veoma me potresla vest o smrti Predraga Tasovca jer smo bili dugogodišnji partneri i prijatelji. Volela sam njegovu vedrinu, pozitivnu energiju, odanost profesiji koja je danas sve ređa. Svojim glumačkim šarmom obeležio je slavne dane Beogradskog dramskog pozorišta na polovini prošlog veka, a repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu obogatio je nizom nezamenljivih uloga karakternog žanra. Nosio je nenametljivo svoje gospodstvo, svoje građansko vaspitanje, obrazovanje i otmenost. Tužno je, ali i neumitno što nas napušta još jedan doajen scene: sjajan glumac, jedinstven čovek.

Nada Blam: Porasla sam uz Predraga Tasovca koji je bio izuzetan glumac, naš veliki edukator. On nas je naučio gospodstvu u glumi. Bio je predstavnik generacije koja je imala širinu i koja je svesrdno učila mlađe kolege veštini glume. Mislim da je njegov značaj u tome što je imao čestit umetnički i privatni život.

Ljiljana Blagojević: Otišao je veliki čovek, veliki glumac, veliki umetnik i veliki gospodin.

Igor Đorđević: Odlazak Predraga Tasovca je veliki gubitak za domaću pozorišnu scenu. Bio je od retkih džentlmena i kolega koji su na pravi način pokazivali kako treba jedan gospodin da se ponaša i da radi.