Путин најављује вето

Изјаву Путина да се "Русија неће уздржавати да употреби своје право вета у Савету безбедности УН, уколико решење за Косово не буде прихватљиво и за Москву", поздравила је Влада Србије.

Министар спољних послова Вук Драшковић изјавио је за "Политику" да је Путинова изјава "логична и принципијелна, а самим тим и очекивана". Он је оценио да је Путинова изјава драгоцена у овом тренутку.

Пред данашњу седницу Народне скупштине Србије, потпредседник Раде Обрадовић рекао је за "Политику" да је извесно да ће српски преговарачки тим за решавање статуса Космета у парламенту добити пуну подршку, како за досадашњи тако и за будући рад. Он каже да ће се посланици осврнути на "непримерене изјаве појединих званичника" и "разговарати о статусу Косова и Метохије у оквиру новог устава Републике Србије". Одлука о томе да скупштина усвоји документ којим се Косово и Метохија и у новом уставу третира као део Србије, последица је убрзања збивања на међународној политичкој сцени у вези са будућим статусом Косова.

Пошто је председник Борис Тадић после састанака са државним функционерима САД пренео поруку да у "Америци провејава мишљење да би Косову требало дати неки вид независности", појавиле су се и информације да Савет безбедности Уједињених нација, на иницијативу Американаца, припрема резолуцију о Косову и да су у току консултације са земљама чланицама Контакт групе о њеном садржају. Новом резолуцијом требало би да буде регулисан пренос надлежности са Унмика на локалне органе власти и европске војне снаге које ће по одласку Кфора наследити одговорност за безбедност у покрајини.

Функционер Пакта за југоисточну Европу Горан Свилановић за "Политику" је потврдио да је тачно да се у Контакт групи ("али сигуран сам да то не обухвата све чланице") размишља о новој резолуцији и да је чак око 90 одсто текста већ написано, али је потврдио да не постоји сагласност Русије за то и да није сигуран да ли ће те сагласности бити и касније. Ако уопште дође до изношења те резолуције, у дипломатским круговима се помињу два термина: једни тврде да ће она бити усвојена најкасније до марта идуће године, а приштинска штампа последњих дана пише да ће решење бити изнето на седници СБ у другој половини новембра.

"Они који на томе раде очекују да би све могло да буде усаглашено на састанку министара Контакт групе крајем септембра и да би резолуција могла да буде усвојена у новембру, али сам ја прилично скептичан да то може да буде тако брзо, поготово што нема никаквих индиција да се став Руске Федерације променио", каже Свилановић.

Поводом изјаве Владимира Путина да се Москва неће уздржати да искористи право вета, Свилановић подсећа да се вето односи на статус, а да најављена резолуција неће регулисати статус, него техничка питања преноса надлежности.

Директор владине канцеларије за односе са медијима Срђан Ђурић подсетио је ових дана да је "Резолуција СБ УН 1244 за Србију ’алфа и омега’ за решавање статуса покрајине и да свака будућа резолуција о Косову мора експлицитно да садржи став из те резолуције којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије на Косову".

Колико год се ова резолуција представља као техничко питање, она може да буде окидач за процес признавања који би уследио. Свилановић се слаже да би нова резолуција регулисањем трансфера власти са Унмика на неко ново међународно присуство "истовремено кидала везу са сидром које влада помиње говорећи о суверенитету и територијалном интегритету Србије, а што је присутно у Резолуцији 1244".

Државе у Контакт групи које су наклоњене независности Косова процењују да би се таквом новом резолуцијом могла избећи конфронтације у СБ и да би такво решење можда прошло без улагања вета Русије и Кине, које су до сада најгласније против независности Косова. Износећи очекивања уочи јучерашњег састанка Контакт групе у Софији, приштински дневник "Коха диторе" пише да је и последњи састанак Контакт групе у Атини био веома користан. Међутим, дипломатски извори у појединим београдским амбасадама земаља чланица Контакт групе тврде за "Политику" да "цео пројекат уопште не иде глатко".

На последњем састанку Контакт групе није дошло до приближавања ставова поводом будућег статуса Космета. САД и Велика Британија са својим предлогом независности Косова (који зову "условна независност") нису успели да придобију европске земље (Италију, Немачку и Француску), које нису спремне да прихвате преседан да једна етничка група насилним путем стекне независност, па су још увек на позицијама "ограниченог суверенитета", а представник Русије је и тада тврдо заступао принцип универзалног критеријума.