Папини банкари пред судом

Од нашег дописника

Рим, 22. септембра – Први пут у историји, Ватиканска банка нашла се пред италијанским истражним судом.

Еторе Гроти Тедески, председник Завода за религијска дела (ИОР), и Паоло Ћипријани, генерални директор Ватиканске банке, осумњичени су од тужилаштва у Риму за прање новца.

У понедељак је већ превентивно конфисковано 23 милиона евра (од укупно 28) који су лежали на рачуну отвореном у банци „Кредито артиђано” са седиштем у Риму.

На нишану тужилаштва налазе се две сумњиве операције око трансфера 20 милиона евра у немачку банку ЈП Морган Франкфурт и још три милиона у италијанску Банку дел Фућино. Идентитет особа на рачун којих је новац пребачен и намена поменутих операција нису били назначени приликом трансакција.

Последња детаљна провера Банке Италије, централне италијанске банке која представља део европског система централних банака, извршена је 9. септембра на основу нових прописа италијанског банковног система.

У оквиру поменуте контроле Ватиканска банка третирана је као институт ван Европске уније, због чега је контрола новачних трансакција била знатно пооштрена.

Након оптужбе, секретаријат Ватикана изразио је апсолутну подршку двојици челника банке Свете столице, али и неверицу и чуђење поводом иницијативе тужилаштва.

„Ватикан је, напротив, у више наврата изразио жељу да учини јавним финансијске операције Ватиканске банке како би се спречили тероризам и прање новца”, пише у поруци Ватикана.

Додаје се да се челници ИОР-а одавно залажу за успостављање дијалога са Банком Италије и са међународним организацијама попут Организације за економску сарадњу и развој, како би се банке Свете столице ставиле на тзв. Белу листу – пројект ОЕЦД-а за примењивање интернационалног система о регулисању пореза.

Скандал са Ватиканском банком последњи је у серији сумњи о контроверзним операцијама које су довеле у питање финансијски интегритет ове банке.

Како пише римска „Република”, тужиоци су још у јуну отворили истрагу сумњајући да су челници банке Свете столице користили њен статус, а не италијанске институције, како би избегли порезе и опрали новац.

Проблематична 23 милиона евра нису дакле једини елемент под лупом римског тужилаштва: под истрагом се налазе и претходне новчане трансакције на милионском рачуну у једној од филијала Уникредит банке надомак базилике Светог Петра у Риму, чији власници још нису идентификовани.

Како потврђују тужиоци, на рачун Уникредита, једне од највећих италијанских банака, за три године стављено је око 60 милиона евра.

Медији у Италији пишу да се ради о својеврсној врсти притиска на Ватикан да коначно своју финансије отвори за јавност.

Афера Ватиканске банке неминовно је подсетила на још неразјашњену истрагу из 1980-их и лажни банкрот банке Амброзијана, чији је један од главних акционара била управо банка Свете столице.

Након банкрота 1982, Ватикан је био дужан да исплати суму од 150 милиона фунти, без икаквог признавања прекршаја.

У овом периоду доказано је да је ИОР, на чијем је челу тада био надбискуп Пол Марчинкус, водио главну улогу у банкроту банке Амброзијане, али и у компликованом „банковном ризику” чији су протагонисти били Роберто Калви, председник банке Амброзијана, Микеле Синдона, умешан у мафијашке организације и два дана након хапшења 1986. пронађеног отрованог у затвору, и први човек масонске ложе П-2 Личо Ђели – довођен касније у везу са премијером Силвиом Берлусконијем. 

Кулминација финансијских интрига био је проналазак обешеног тела Роберта Калвија, познатијег као „Божји банкар”, испод једног лондонског моста, са 15 хиљада долара и циглама у џеповима. Калвијево убиство сматра се осветом сицилијанске мафије која је у банкроту банке Амброзијано изгубила више стотина хиљада долара.

Марина Лаловић