АХ, ТАЈ ХЛАДНИ РАТ

Бар двоје, од троје Руса, радо би данас видело Америку окрвављеног носа. С масницом на сујети, понетом из неког од њених авантуристичких похода. На пример, с Блиског истока.
Рђаво расположење према сили преко океана је израз масовног утиска Руса да је Москва "изиграна". На пример, уградњом Источне Европе у састав НАТО-а.

Сасвим супротно ономе што је, пре мање од двадесет година, обећавано Горбачову, у време преговарања о уједињењу Немачке. Затим, продором НАТО у сам СССР, учлањивањем у пакт совјетских балтичких република и припремом пријема у чланство Украјине, Грузије и Азербејџана. Коначно, и политичким јачањем "антируске Европе", источних земаља груписаних око осовине Вашингтон–Варшава.

Њихов табор је растуће ратоборан у оспоравању коегзистенције Запада с Москвом.

У Пољској, курс на разговор с Русима "преко нишана" узет је већ прискакањем "оранжистима" у Украјини. Међутим, она сламка под чијим се теретом ломе кола, придодата је пристанком Пољака да се у Пољској инсталирају амерички антибалистички пројектили. Намештање одбране од ракета, осим што је Бушов дрзак политички изазов, прети поремећајем равнотеже унутар психолошког терора нуклеарним застрашивањем. Смањује уверљивост руског "асиметричног одговора" – новог круга у спирали, који постаје актуелан од 2015.

Прошле суботе, председник Русије Путин оптужио је САД да антиракетном "заштитом Европе" заправо циљају у Русију. Могућност да нека претпостављена ракета Северне Кореје погоди Америку, при том летећи преко Западне Европе, "очигледно је против закона балистике", рекао је шеф Кремља.

Говорећи у Минхену, Путин је подсетио на Хрушчова, који је у жару вербалних рафала по Вашингтону изнебуха изуо ципелу, ударајући њоме по говорници УН. За седам година, шеф Русије никада није на тај начин "сасуо Америци у лице баш све", и још пред аудиторијем од бар четрдесет министара одбране и шефова дипломатије. Укључујући и Роберта Гејтса, секретара за одбрану.

Да САД спремају иступање из обавеза уговора о ракетама и нуклеарном оружју. Да започињу поновну трку у наоружавању и заправо подстичу друге да се нуклеарно наоружају, јер се поједине земље осећају небезбедно суочене с Вашингтоном.

Свет који предводи Америка нема више правила и "нема ништа заједничко с демократијом". То што се у њему "догађа данас, последица је покушаја примене концепта једнополарног поретка", а шта је резултат? Веће патње, ратови и страдање људи.

САД су искорачиле из својих националних граница и, користећи се силом, своје законе намећу другима, "у економији, политичким и хуманитарним стварима". Нико више није сигуран, не постоји више међународни закон. "Коме ће се то допасти", питао је Путин.

Путиново питање остало је без одговора. Што значи, без шире потврде његових утисака. Или, пријаве евентуалних истомишљеника. Сами Американци нису критику схватили преозбиљно. Секретар САД за одбрану Гејтс приметио је сутрадан да га је, "као старог ратника хладног рата", говор шефа Русије "скоро испунио носталгијом за мање сложеним временима" (хладног рата).

Другим речима – Руси, вама се чини да је све на стари начин једноставно, али није. "Сви смо ми суочени са заједничким проблемима и изазовима, којима се мора одговорити у партнерству с другим земљама, укључујући и Русију", цитиран је Гејтс.

На запажање да Путинова реторика "звучи као хладни рат", Гејтс каже: "Један хладни рат је био сасвим довољан."

Заиста, Бушов нови "министар рата" отпутовао је из Немачке право у Москву, продуживши европски службени пут. Без узбуне, као и обично.

Сами Руси потврђују да Путиново "питање свету" није "конфронтационо". Интервенција је "позив (Вашингтону) да размисли", интерпретирао је говорник шефа Кремља. Већ Путин је блокирао негативан ехо, рекавши новинарима да и даље "сматра председника Сједињених Држава честитим човеком". Осим тога, Буш је пријатељ. "Он је због свега што чини критикован, али он је поштен човек. Он каже да Русија и САД никада неће бити непријатељи, и ја се с њим слажем", цитиран је шеф Русије.

Коме је према томе посвећен "Минхен шефа Кремља"? Свету, да запази да је Русија гласнија него досад на сцени. И Русима, који чезну да виде амерички окрвављен нос. У року од годину дана, они ће три пута гласати, бирајући, уз друго, и новог станара за Кремљ. Путин ће зато све чешће говорити баш то, за шта зна да народ воли да чује.