Трг Републике
Простор данашњег Трга Републике био је све до средине 19. века изван градског језгра. За време Римљана овде се уливала једна од значајних саобраћајница које су водиле у београдску варош. У средњем веку, у близини данашњег трга налазили су се џамија и турско гробље.
Главни и најлепши трг наше престонице формиран је урбанистичким планом за реконструкцију вароши Емилијана Јосимовича. Рушењем Стамбол капије, 1866, изградњом Народног позоришта, по налогу кнеза Михаила, 1869, подизањем споменика кнезу Михаилу 1882, почело је формирање трга, а нешто касније саграђене су зграде Управе фондова, 1903, и палата Руинионе, 1930. године. Трг је назван Позоришни трг, а данашње име добио је у част проглашења Демократске Федеративне Југославије републиком 29. новембра 1945. године. У то време са трга је уклоњена трамвајска окретница и премештен сквер на коме је била гробница и споменик Црвеној армији и изграђена је зграда Дома штампе.
На тргу се налази велики број културно-историјских знаменитости: Народни музеј, Народно позориште, Културни центар Београда са изложбеном галеријом и сувенирницом, биоскоп, и многобројне кафетерије, посластичарнице, летње баште; ту је и спомен-обележје Емилијану Јосимовичу, првом српском урбанисти, изграђено 1988. при великој реконструкцији Кнез-Михаилове улице и околине.
Централни део трга заузима споменик кнезу Михаилу Обреновићу, ослободиоцу Србије од Турака 1867, један од најлепших у Београду. Монументална фигура кнеза Михаила на коњу израђена је у мермеру и бронзи и висине је 11 метара. На постаменту су исписана имена градова које су Турци предали 1867 – Београд, Смедерево, Кладово, Соко, Ужице и Шабац. Остала поља на постаменту приказују сцене из српске историје. Кнез Михаило је упро прст десне руке на југозапад што симболизује његове неостварене планове – ослобођење свих градова Србије.
Споменик је израдио велики фјорентински мајстор вајарства Енрико Паци. Откривен је 1882. године на дан крсне славе кнеза Михаила, на Светог Николу, уз свечану беседу Стојана Новаковића.
Речи захвалности уклесане су златним словима: "Кнезу Михаилу – благородна Србија".
Овај трг је, иначе, омиљено место састајања и дружења младих у Београду, културних и јавних личности, простор на коме су се исказивала разна политичка опредељења: демонстрације 27. марта 1941, први митинг после ослобођења 1945, на коме се народу обратио Јосип Броз Тито, и многобројна протестна окупљања која су обележила крај прошлог и почетак овог века.Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
.jpg)
