Обнова преговора са Ираном?

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 23. септембра – Заседање Генералне скупштине УН је велика политичка позорница, па и нека врста дипломатског вашара на коме свако може да нађе оно што интересује његову земљу. Тај вашар је по правилу и прилика да се у неком важном регионалном или глобалном проблему – пробије лед.

Сва је прилика да се тако нешто управо дешава, судећи по сигналима који долазе са две стране – америчке и иранске – поводом старог заплета око иранских нуклеарних планова с једне стране, и настојања Америке да спречи појаву још једне атомске силе, с друге.

Према брифингу неименованог функционера Стејт департмента датом домаћим новинарима, Техеран је наговестио спремност да обнови преговоре о свом програму. Тако је наиме протумачена изјава коју је у Њујорку америчким медијима дао Махмуд Ахмадинежад рекавши да не види „алтернативу обнови дијалога” са међународном заједницом о нуклеарном питању.

Некако истовремено, дипломатски блок познат под шифром „П5+1” (чланице Савета безбедности плус Немачка уз присуство ЕУ) изнео је и своју понуду да се настави оно што је још 2003. започето у Женеви а прошлог октобра завршено неком врстом споразума о размени нуклеарног горива, од којег је Иран накнадно одустао.

Министри „П5+1” састали су се у среду у Њујорку и дијалог понудили „што је пре могуће”. Та понуда је праћена и упозорењем Техерану да одбијање доноси повећање економског и дипломатског притиска.

Позиција овог блока у међувремену је ојачана декретом руског председника Дмитрија Медведева, којом се се суспендује испорука Ирану антиракетног система С-300, чиме је Русија показала да ће поштовати нови, четврти по реду режим санкција који је према Техерану увео Савет безбедности.

У име „П5+1”, контакт са иранском страном требало би да оствари Кетрин Ештон, шефица дипломатије ЕУ. Са своје стране, Америка је одбацила могућност неког великог геста добре воље, рецимо у виду сусрета неког свог високог функционера са иранским колегама.

У брифингу штампи, Стејт департмент је указао на отежани положај иранског председника, у интерном односу снага, односно неизвестан исход његових настојања да себи и извршној власти да примат у односу на парламент.

Ахмадинежад је иначе један од најактивнијих шефова држава ових дана у Њујорку: непрестано организује конференције за штампу, великодушно даје интервјуе и држи говоре. У једном од њих је, између осталог, поручио да се „капитализам примиче крају”, као и да Америка никад није учествовала у „правом рату”.

Верује са да би нови преговори, ако до њих заиста дође, на дневном реду имали старо питање: како да се Ирану омогући да добије нуклеарно гориво искључиво за цивилну употребу, а да за узврат преда оно које може да послужи за атомско оружје.

Споразум из октобра 2009. предвиђао је да Иран извезе 1,2 тоне нуклеарног горива у замену за специјалне „горивне шипке” које омогућавају производњу медицинских изотопа. Та трампа би га оставила са недовољно уранијума за нуклеарну бомбу.

У међувремену, у иранским нуклеарним постројењима (пре изгласавања санкција откривено је и једно ново) настављено је обогаћивање уранијума и до нивоа од 20 одсто, што представља корак ближе ка нуклеарној бомби.

Америчка дипломатија се нада да ће нешто више о иранским намерама сазнати крајем ове недеље, када ће се британски шеф дипломатије Вилијем Хејг у Њујорку састати са својим колегом из Техерана Манучером Мотакијем.

Милан Мишић

----------------------------------------------------

Обама: Врата за дипломатију су отворена

Вашингтон – САД и међународна заједница траже решење разлика са Ираном и врата за дипломатију су отворена, ако Иран одабере да кроз њих прође, поручио је Барак Обама са говорнице Генералне скупштине УН, образлажући у свом другом наступу пред највећим форумом земаља света спољнополитичку позицију и приоритете Америке.

Говорећи о главном блискоисточном проблему, поновио је залагање да се израелско-палестинско питање реши на принципу „две државе”. Алтернатива томе је, по њему, да „Палестинци никад неће знати за понос и достојанство које долази са сопственом државом”, док Израелци „никад неће упознати извесност и безбедност која долази са сувереним и стабилним суседима који су посвећени коегзистенцији”. Позвао је зато преговараче да „одговоре позиву историје”.

Обама је добар део говора посветио и људским правима, уз поруку да „не постоји земља која има одговоре на сва питања”, али да „сви ми морамо да одговарамо сопственом народу”.

М. М.