Пребијање глумаца

О случају Позориште младих у Новом Саду је писано и писаће се док год то позориште не стане на ноге – то јест поново почне да приказује  представе на сцени, а не око ње. Драма изван сцене била је драматуршки успешна, јер је кулминација била неочекивана и за највеће познаваоце заплета око штрајка и узрока штрајка. Штрајкачи су пребијени, а сумња ко је послао батинаше је тако провидна и делује толико наивно, да човек посумња да је то немогућа варијанта, јер је или неинтелигентна или охола. Батинаше су послали, бар како данас стоје ствари, политичари, вероватно у дослуху са оним који је повод или узрочник штрајка, а који су тиме на најгори начин покушали да бране, примењују или демонстрирају своју моћ. Неко духовито рече да је то "договорни хаос". Ја заиста не знам тачно које су то политичке снаге у питању, али за ово о чему хоћу да пишем то и није најважније.

Реч је о одјецима тог немилог догађаја.

А одјеци су велики, како у средствима јавног информисања, тако и у модернијем, електронском, виду, на сајту. Сајт "Политика" је ових дана био одлично посећен, па је преко њега могућно ослушнути глас народа на ту тему.

Наравно, претпоставићу да  су се на сајт јавили  све сами лично незаинтересовани читаоци, а не и учесници у "случају Позоришта младих". Кад су већ тако "лепо" организовали батинаше, шта их кошта да организују и коментаре на штету пребијених и истине! То не боли.

Коментари се могу сврстати у три категорије, на оне који осуђују кривце за штрајк и батинање и на оне који апелују да је "Политика" требало да омогући и да се чује и "друга страна". Има и коментара који су на неки свој начин неутрални.

Они који апелују да се чује и друга страна, позивају се на важну институцију у модерном и демократски оријентисаном новинарству – истраживачко новинарство. Тако Scooma пише: "Ево лепе прилике за истраживачко новинарство; ако ’Политика’ има таквих амбиција нека пошаље у НС новинаре и нека загребу мало дубље у ову причу и изненадиће се шта ту све има. Када те нападне група хулигана чисто сумњам да можеш проћи без модрица на лицу. Ови сироти глумци имају озледе као да су пали са бицикла."

Иронија је заиста убиствена. Коментар као да вапи за дубљим ранама и повредама. Не знам, али повреда вратних пршљенова може имати кобне последице за свакога, а поготову за глумце који могу да буду онеспособљени да се убудуће баве својом професијом. А истраживачко новинарство је заиста озбиљна тековина.   

Онима који би се, на први поглед, могли назвати објективним, углавном смета што пребијени штрајкачи, по фотографијама судећи, не изгледају млади, а пребијени су као чланови Позоришта младих. Овде је реч о очигледној необавештености. Позориште младих је заправо позориште за младе, позориште младих гледалаца. Основано је као Луткарско позориште Соколског друштва 1931. године у згради где је и данас, некадашњој Соколани. Дакле, овај тужан догађај дешава се у години јубилеја.

Ја не знам старосну структуру овог новосадског театра. Наравно да би било важно да у Позоришту младих делују као стални чланови и млади глумци, али је немогућно имати једно дотирано позориште са сталним ансамблом које би увек имало у свом саставу само младе глумце. Не постоји закон о позоришту који би омогућавао да чланови овог или било код позоришта буду отпуштени или пензионисани кад, рецимо, напуне 35 година (један од сајтера предлаже чак 32 године), камоли још мање. Такав закон би морао да предвиди институцију уговорних, а не сталних запослења, како је то сада "закуцано" по Закону о радним односима. Стално млади ансамбл чак не могу због тога да имају ни наша два Народна позоришта (београдско и новосадско) који у овом тренутку могу балетске играче да пензионишу по привилегованом стажу тек са 50 година, кад већ увелико нису за бели балет, уметност младих. Синдикат балетских играча се бори да се бар укине старосна граница, те балерине и играчи могу да оду кад напуне стаж, дакле, ту негде, са 40 до 45 година. Да претпоставимо да је Томиславу Кнежевићу успела идеја да распути ансамбл, па га поново ангажује (и тиме "надмудри" штрајкаче), и то само младе глумце, они би, после десетак-петнаестак година, сви заједно остарили и Позориште младих опет не би било позориште младих глумаца.

Најоригиналнији је сајт-коментар из Берлина. Он се јасно определио тиме што је написао да "зликовци пребише глумце", али поручује "Политици": "ти преби језик!". Борислав цитира изразе због којих би "уши завртео": "уметничка неслагања и размимоилажења", неко је "извукао дебљи крај", сви су "запали у блокаду", а полиција је "урадила истражне радње". Од овог коментара Позориште младих неће имати никакве користи, а могла би их имати добра стара, а подмлађена "Политика".